Da li je nizak krvni pritisak opasan? Ovo su alarmi da se morate javiti lekaru

Može li nizak krvni pritisak (hipotenzija) da bude razlog za brigu? Stručnjaci objašnjavaju kada predstavlja rizik po zdravlje i koje simptome ne treba ignorisati.

U određenim situacijama – da. Nizak krvni pritisak može smanjiti dotok krvi do važnih organa, poput mozga, srca i bubrega. Iako neki ljudi prirodno imaju niži pritisak bez simptoma, problem nastaje kada on naglo padne ili izaziva tegobe kao što su:

• vrtoglavica
• nesvestica
• zamućen vid
• konfuzija (zbunjenost)
• mučnina
• umor i slabost

S druge strane, kod mnogih zdravih osoba vrednosti ispod 90/60 mm Hg ne izazivaju simptome i ne zahtevaju lečenje.

Važno je znati da nizak pritisak može postati opasan ako padne toliko da organi ne dobijaju dovoljno kiseonika. Tada se javljaju upozoravajući znaci poput omaglice i gubitka svesti. Ako se ne leči, stanje može postati ozbiljno i dovesti do trajnog oštećenja organa, pa čak i kome ili smrti.

Kada je reč o srčanom i moždanom udaru, istraživanja pokazuju da je kod osoba sa niskim rizikom verovatnoća ovih događaja zbog niskog pritiska mala.

Koji su rizici veoma niskog pritiska?

Izrazito nizak krvni pritisak može izazvati niz problema u organizmu:

• Otkazivanje organa – nagli pad pritiska može oštetiti bubrege, jer im je potreban određeni pritisak da bi filtrirali krv. Dugotrajna hipotenzija može ugroziti i jetru i creva.
• Oštećenje mozga – ako mozak ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom, povećava se rizik od moždanog udara ili trajnog oštećenja (problemi sa pamćenjem i razmišljanjem).
• Opterećenje srca – srce pokušava da nadoknadi nizak pritisak tako što brže kuca (tahikardija), što može dovesti do srčanih problema ako ni samo srce ne dobija dovoljno krvi.
• Hipotenzivni šok – najteži oblik, kada cirkulacija otkazuje, a organi počinju da prestaju da funkcionišu.

Znakovi upozorenja koje ne smete ignorisati

Ozbiljni simptomi niskog pritiska mogu uključivati:

• hladnu i lepljivu kožu
• bledo lice
• slab ili ubrzan puls
• plitko disanje
• bol u grudima
• gubitak svesti

Ovi znaci mogu ukazivati na ozbiljna stanja kao što su teška dehidratacija, obilno krvarenje, srčani problemi, infekcije, alergijske reakcije ili šok. Nizak pritisak može izazvati i naglo ustajanje, dugotrajna bolest, visoka temperatura, povraćanje, dijareja, trudnoća ili neželjeni efekti lekova.

Kako se dijagnostikuje nizak pritisak?

Lekari mogu preporučiti različite analize kako bi otkrili uzrok:

Laboratorijske analize:

krv i urin (provera dijabetesa, nedostatka vitamina, hormonskih poremećaja, anemije ili trudnoće)

Snimanja:

• rendgen
• CT (kompjuterizovana tomografija)
• magnetna rezonanca (MRI)
• ultrazvuk srca (ehokardiogram)

Dodatni testovi:

• EKG (snimanje rada srca)
• test opterećenja
• „tilt test“ (test nagibnog stola – koristi se za otkrivanje ortostatske hipotenzije, tj. pada pritiska pri ustajanju)

Kako držati nizak pritisak pod kontrolom?

Evo nekoliko jednostavnih saveta:

• Ustajte polako – posebno iz kreveta ili sa stolice
• Budite fizički aktivni – izbegavajte dugo sedenje
• Jedite manje, a češće obroke – obilni obroci mogu sniziti pritisak
• Pijte dovoljno vode – hidratacija je ključna
• Povećajte unos soli po savetu lekara – ali birajte zdrave namirnice

Kada se javiti lekaru?

Potražite medicinsku pomoć ako su simptomi česti, jaki ili se pogoršavaju, ili ako se nesvestica ponavlja.

Hitna pomoć je neophodna ako osoba:

• kolabira
• otežano diše
• ima jak bol u grudima
• deluje zbunjeno
• pokazuje znake šoka

Takođe, obratite se lekaru ako:

• pritisak naglo padne i izazove vrtoglavicu
• dođe do konfuzije ili otežanog govora
• se javljaju česte nesvestice ili osećaj da ćete se onesvestiti

Nizak krvni pritisak nije uvek opasan, ali u određenim situacijama može biti ozbiljan. Važno je prepoznati simptome na vreme i reagovati kako bi se sprečile komplikacije.

Izvor: onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs

Kako prepoznati simptome niskog pritiska? Evo kada bi trebalo da se obratite lekaru