Srce može da se uveća i bez simptoma: Lekar otkriva kada je to bezazleno, a kada znak bolesti
Uvećano srce, u medicini poznato kao kardiomegalija, nalaz je koji često zabrine pacijente kada se prvi put pomene u izveštaju, iako ne mora uvek da ukazuje na ozbiljan problem. Kako objašnjava Hauard E. LeVajn, internista i glavni medicinski urednik Harvard Health Publishing, razlozi za ovakvu promenu mogu biti različiti, a u osnovi se najčešće nalazi stanje koje "tera" srce da radi jače nego inače.
- Srce, slično drugim mišićima u telu, reaguje na povećano opterećenje tako što se uvećava. Međutim, za razliku od mišića ruku ili nogu, ovo uvećanje ne znači nužno i bolju funkciju. Naprotiv, u nekim situacijama srčani mišić postaje manje efikasan u pumpanju krvi - objašnjava dr LeVajn.
Najčešći uzroci uvećanog srca
Jedan od najčešćih uzroka uvećanog srca jeste dugotrajno, nelečeno povišenje krvnog pritiska. Kada je pritisak stalno visok, srce mora da ulaže veći napor kako bi potisnulo krv u krvne sudove. Kao odgovor na to, zidovi leve komore, glavne pumpne komore srca, postaju deblji, stanje koje se naziva hipertrofija leve komore.
- Slične promene mogu da nastanu i kod bolesti srčanih zalistaka. Ako, na primer, aortni ili mitralni zalistak ne zatvara dobro, deo krvi se vraća unazad, pa se u levoj komori zadržava veća količina krvi nego što je uobičajeno. Srce tada reaguje povećanjem zapremine. Sa druge strane, suženje aortnog zaliska dovodi do porasta pritiska unutar komore, što takođe može da izazove zadebljanje srčanog mišića - sugeriše doktor.
Kardiomiopatije, problem iz samog mišića
Različiti oblici bolesti srčanog mišića, poznati kao kardiomiopatije, takođe mogu da dovedu do uvećanja srca. Jedan od najčešćih naslednih oblika jeste hipertrofična kardiomiopatija, koja pogađa približno jednu osobu na 500 i dovodi do zadebljanja srčanog mišića usled genetskih promena. Postoje i ređa stanja, poput amiloidoze, kod koje se abnormalni proteini talože u tkivima, uključujući i srce, čineći ga krutim i manje elastičnim.
Drugačiji mehanizam viđa se kod dilatativne kardiomiopatije. U tom slučaju srčani mišić ne postaje deblji, već se stanjuje i širi, pa srce poprima uvećan, "razvučen" oblik. Ovo stanje može da bude nasledno, ali i posledica drugih faktora.
- Kardiomiopatije mogu da nastanu i kao posledica srčanog udara uzrokovanog koronarnom bolešću, dugotrajnog konzumiranja alkohola ili droga, delovanja određenih lekova, uključujući neke koji se koriste u lečenju raka, kao i izlaganja toksinima ili urođenih srčanih mana. U ređim slučajevima, upala srčanog mišića, najčešće izazvana virusnom infekcijom, može da oslabi srce i dovede do njegovog uvećanja - navodi dr LeVajn.
Kada uvećano srce nije znak bolesti
Kada srčani mišić oslabi, njegova sposobnost da efikasno pumpa krv opada, što može da dovede do razvoja srčane slabosti. Upravo zato je važno da se uzrok kardiomegalije razjasni, naročito ako postoje simptomi ili prateća oboljenja.
- Važno je naglasiti da uvećano srce ne znači uvek bolest. Kod osoba koje se godinama bave intenzivnim fizičkim aktivnostima, naročito sportovima izdržljivosti poput trčanja ili biciklizma, srce može da se uveća kao prirodan odgovor organizma na dugotrajno opterećenje. U tim slučajevima ono često postaje i efikasnije, pa se ovakva promena smatra fiziološkom, a ne patološkom - zaključuje LeVajn.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
