Infarkt više nije bolest starijih: Kardiolog otkriva zašto sve češće pogađa ljude u 20-im i 30-im
Srčani udari više nisu problem isključivo starijih osoba. Sve više ljudi udvadesetim, tridesetim i ranim četrdesetim godinama doživljava infarkt, a stručnjaci upozoravaju da ključnu ulogu imaju faktori povezani sa načinom života, pre svega hronični stres, visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje, opominje kardiolog dr Vidžaj Surampali.
- Savremeni način života doneo je tempo koji organizmu gotovo da ne ostavlja vreme za oporavak. Dugotrajan psihološki stres, bilo da je reč o pritisku na poslu, finansijskim problemima ili društvenim očekivanjima, održava organizam u stalnom stanju pripravnosti. Tada dolazi do povećanog lučenja hormona stresa poput kortizola i adrenalina, što ubrzava rad srca, podiže krvni pritisak i podstiče upalne procese. Vremenom to oštećuje krvne sudove i ubrzava razvoj ateroskleroze, čime se stvara podloga za infarkt u mlađem dobu - objašnjava dr Surampali.
Stres i hipertenzija posebno opasni za mlade
Poseban problem predstavlja hipertenzija, koja često prolazi neprimećeno jer dugo ne daje simptome. Sedelački način života, višak soli u ishrani, gojaznost i loš san značajno povećavaju rizik od povišenog pritiska kod mlađih ljudi. Nekontrolisana hipertenzija dodatno opterećuje srce i oštećuje arterije, zbog čega se smatra jednim od najvažnijih, ali često nedovoljno prepoznatih faktora rizika za rane kardiovaskularne bolesti.
Stručnjaci upozoravaju i na porast dijabetesa tipa 2 među mlađim generacijama. Dugotrajno povišen šećer u krvi oštećuje krvne sudove, remeti ravnotežu holesterola i podstiče stvaranje naslaga u arterijama srca. Kada se dijabetes udruži sa gojaznošću i visokim pritiskom, rizik od infarkta dodatno raste.
- Posebno zabrinjava to što se ovi faktori često javljaju zajedno. Mladi ljudi pod hroničnim stresom češće posežu za cigaretama, hrane se nezdravo, manje se kreću i lošije spavaju, što dalje vodi ka gojaznosti, hipertenziji i dijabetesu. Tako se kardiovaskularni rizik ubrzava mnogo ranije nego što se nekada očekivalo - kaže dr Surampali.
Rani infarkt se često može sprečiti
Pušenje ostaje jedan od najvećih faktora rizika koji može da se spreči. Duvan povećava krvni pritisak i broj otkucaja srca, dok toksične supstance iz cigareta oštećuju zidove krvnih sudova i podstiču stvaranje ugrušaka. Čak i povremeno ili takozvano socijalno pušenje ostavlja posledice na kardiovaskularni sistem.
- Veliki broj ranih infarkta može sprečiti. Redovne kontrole mogu na vreme da otkriju hipertenziju, predijabetes i poremećaje masnoća u krvi, čak i kod osoba koje nemaju simptome. Zdrava ishrana, dovoljno sna, fizička aktivnost i kontrola stresa imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca - poručuje dr Surampali.
Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs
