Da li je hipertenzija nasledna? Kardiolog otkriva ko mora češće da proverava pritisak
Da li ste se nekada zapitali kako je moguće da imate povišen krvni pritisak iako vodite računa o ishrani, krećete se i trudite se da živite zdravo? Jedan od razloga može biti genetika. Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak, često se razvija tiho i bez jasnih simptoma, pa mnogi za problem saznaju tek na rutinskom pregledu ili kada se pojave komplikacije. Iako su stres, loša ishrana, gojaznost, pušenje, alkohol i fizička neaktivnost među glavnim faktorima rizika, značajnu ulogu može imati i porodična predispozicija.
Prema rečima dr Rašida Ahmada, načelnika interventne kardiologije u bolnici "Manipal Hospitals" u Džajpuru, krvni pritisak regulišu različiti sistemi u organizmu, uključujući srce, bubrege, krvne sudove i hormone. Nasleđeni geni mogu uticati na to kako telo reguliše so, ravnotežu tečnosti i funkciju krvnih sudova, zbog čega su neki ljudi prirodno skloniji razvoju hipertenzije, čak i u mlađem životnom dobu.
- Rizik je posebno povećan ako jedan ili oba roditelja imaju visok krvni pritisak, naročito ako je bolest dijagnostikovana rano. Porodična istorija često je povezana i sa naslednom sklonošću ka dijabetesu, gojaznosti ili povišenom holesterolu, što dodatno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti - navodi kardiolog.
Zašto hipertenzija prolazi neprimećeno?
Najveći problem sa hipertenzijom je to što može godinama da traje bez jasnih upozoravajućih znakova. Mnogi ljudi ne primećuju nikakve tegobe sve dok vrednosti pritiska ne postanu ozbiljno visoke.
- Glavobolja, vrtoglavica, umor, zamagljen vid i kratak dah neki su od mogućih simptoma, ali veliki broj ljudi se oseća potpuno dobro i nema nikakve tegobe. Upravo zato osobe koje imaju porodičnu istoriju hipertenzije ne bi trebalo da čekaju simptome kako bi proverile krvni pritisak - apeluje dr Ahmad.
Redovne kontrole sprečavaju komplikacije
Kod osoba koje imaju genetske faktore rizika redovni pregledi su posebno važni. Osim merenja krvnog pritiska, preporučuju se i provere nivoa šećera u krvi, holesterola i masnoća, analiza funkcije bubrega, praćenje telesne težine i procena životnih navika.
- Rano otkrivanje hipertenzije omogućava da se na vreme uvedu promene načina života i, po potrebi, terapija, čime se smanjuje rizik od komplikacija koje mogu zahvatiti srce, mozak, bubrege i krvne sudove - poručuje kardiolog.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
