DA LI SPORT UTIČE NA PLODNOST? Vežbanje je uvek dobro, ali zaboravite na opsednutost teretanom
Suprotno onome što se veruje, biti u formi ili imati dobar fizički izgled ne znači, nužno, biti zdrav. Ali obično ljudi koji se bave sportom i brinu o svom fizičkom izgledu takođe imaju tendenciju da vode računa o svom zdravlju, a zdrava osoba, u principu, ne bi trebalo da ima problem sa sterilitetom. Dakle, jedna stvar je povezana sa drugom.
Međutim, sport sam po sebi ne povećava reproduktivni potencijal, a intenzivno bavljenje njime može biti čak i kontraproduktivno. Počnimo sa pitanjem od milion dolara.
Koje su prednosti vežbanja?
Redovno vežbanje ima blagotvorne efekte na kardiovaskularnom, metaboličkom, endokrinom i neurološkom nivou: podstiče cirkulaciju, štiti srce, drži holesterol na prihvatljivom nivou, povećava fizičku izdržljivost, jača kosti i mišiće i pomaže u kontroli telesne težine i nivoa šećera u krvi.
Takođe smanjuje stres i poboljšava kvalitet sna i raspoloženja. Sve ovo se pretvara u poboljšanje fizičkog stanja koje pogoduje dobrom funkcionisanju našeg organizma i povećava naše lično blagostanje, što, posredno, pogoduje i reproduktivnoj aktivnosti.
Da li prekomerna težina negativno utiče na plodnost?
Da. Gojaznost može da izazove probleme sa ovulacijom i nepravilnosti u menstrualnom ciklusu. Takođe se pokazalo da smanjuje odgovor u stimulaciji ovulacije i povećava rizik od pobačaja. Stoga se ženama koje imaju ovaj problem ili koje su sklone gojaznosti savetuje da uvedu promene u svoj način života. Kod muškaraca, gojaznost je takođe faktor rizika, i to ne samo za razvoj dijabetesa ili hipertenzije, već i za erektilnu disfunkciju, jer može izazvati promene ili izazvati disbalans androgenog hormona koji može uticati na erektilnu funkciju.
- Intenzivno bavljenje sportom može da odloži menstruaciju ili da izazove menstrualne nepravilnosti. Jer kada naše telo mora da uloži intenzivan napor, što zahteva veći utrošak energije, dolazi do promene na nivou hipotalamusa (koji reguliše rad jajnika), što eliminiše proces ovulacije, što dalje dovodi do amenoreje (izostanak menstruacije). Zbog toga je uobičajeno da žene koje se od detinjstva bave ritmičkom gimnastikom, ili drugim sportovima na profesionalnom nivou, koji zahtevaju veliki napor i intenzivne treninge, kasnije dođu do puberteta ili imaju menstrualne nepravilnosti.
Dakle, da li je nespojivo bavljenje sportom ako želimo da budemo majke ili ako idemo na IVF tretman?
Nije nespojivo, ali morate znati da izaberete vrstu fizičke aktivnosti, i prilagodite vreme i intenzitet, i to propratite uravnoteženom ishranom koja odgovara potrebama svakog čoveka. Za one koji nisu sportisti, toplo se preporučuje plivanje ili neke aerobne aktivnosti kao što su hodanje ili ples i umerena gimnastika, kako pre započinjanja tretmana potpomognute reprodukcije ili trudnoće, tako i tokom trudnoće. Ipak, vežbanje pilatesa i joge se ne savetuje odmah nakon transfera embriona jer mogu da vrše intraabdominalni pritisak.
A šta je sa muškarcima? Da li je tačno da biciklizam ili maraton mogu uticati na kvalitet muške sperme?
Da, jeste. Takmičenje u sportskim aktivnostima proizvodi slobodne radikale koji dugoročno pogoršavaju kvalitet spermatozoida, iako izloženost ovim naporima mora biti prilično dugo da bi se ovaj efekat pojavio. Izolovana epizoda (kao što je maraton) nije problem, ali verovatno ako trčite maraton od 42 km ili pređete biciklom, potreban vam je trening i ovaj umor, očigledno, ako se ne nadgleda i ne nadoknađuje dobrom ishranom i oporavkom u na ćelijskom nivou, može imati posledice.
Kao zaključak, važno je razjasniti da je, osim ako ne postoji kontraindikacija, bavljenje sportom uvek bolje nego nebavljenje sportom, iako ga morate znati prilagoditi svakom slučaju i ličnim okolnostima. Dakle, ako pokušavate da zatrudnite, bolje je da ne budete opsednuti odlaskom u teretanu svaki dan. Ako ste dobrog zdravlja, jedete uravnoteženo i imate ispravnu težinu, dovoljno je da odvojite između 30 i 45 minuta za neku vrstu vežbi četiri ili pet puta nedeljno.
Izvor: dexeus.com/ Šansa za roditeljstvo/ Zdravlje.Kurir.rs
Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike: Na listi i one uobičajene iz creva ili stolice