Insulinska rezistencija je metaboličko stanje u kom ćelije u mišićima ne reaguju ispravno na insulin (postaju rezistentne na njega) i ne mogu da koriste glukozu iz krvi za stvaranje energije.
Kako bi to nadoknadio, pankreas počinje da luči dodatne nivoe insulina a vremenom nivo šećera u krvi raste. Ovo stanje može se pobošljašti odgovarajućom ishranom.
Prof. dr Vesna Dimitrijević-Srećković, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kaže da je njena endokrinološka praksa pokazala da individualno podešena mediteranska dijeta u trajanju od najmanje šest meseci ima statistički značajan efekat na indeks telesne mase, obim kukova i struka kao i na insulinsku senzitivnost.
- Složeni ugljeni hidrati iz voća, povrća, žitarica, kao i hrana niskog glukoznog indeksa ne prouzrokuje velike skokove insulina i značajna je u sprečavanju insulinske rezistencije. Mediteranska ishrana podrazumeva puno voća i povrća, integralnog hleba i celog zrna žitarica, orašastih plodova, konzumiranje plave ribe dubokih mora, maslinovog ulja i crnog vina u umerenim količinama. To je, naime, hrana sa malo zasićenih, a mnogo mononezasićenih i polinezasićenih omega-3 masnoća i dijetnih vlakana.
Insulinska rezistancija je funkcionalni poremećaj
Ovaj problem je sastavni deo šećerne bolesti tj. dijabetesa tipa 2 koji pogađa oko 415 miliona ljudi u svetu i 470.000.odraslog stanovništva u Srbiji.
– Insulinska rezistencija karakteriše mnoge poremećaje kao što su gojaznost, metabolički sindrom, preddijabetes, dijabetes melitus tipa 2, sindrom policističnih jajnika... Predstavlja stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na insulin, koji ne može da ostvari svoj biološki efekat. Pankreas registruje da je nivo šećera povišen i sekretuje još veće količine insulina – kaže prof. dr Vesna Dimitrijević-Srećković.
Gojazna osoba ima mnogo ključeva, a malo brava
Normalan broj insulinskih receptora na ćeliji je 500 a kod osoba sa insulinskom rezistencijom smanjuje se na 100.
– Ako insulin predstavimo ključevima, a insulinske receptore na ćeliji bravama, možemo reći da gojazna osoba ima mnogo ključeva, a malo brava. Veliki broj brava blokiran je visokim nivoom insulina, tako da ključevi (insulin) ne mogu da otključaju brave i omoguće da šećer uđe u ćeliju. Upravo je to objašnjenje neosetljivosti, odnosno otpornosti ćelije ili tkiva na insulin koje nazivamo insulinska rezistencija – objašnjava doktorka.
Insulinska rezistencija je izlečiva pod uslovom da se odredi odgovarajuća terapija uz koju je neophodno da se pacijent pridržava i pravilne ishrane, da praktikuje fizičku aktivnost i promeni loše životne navike.
– Kada prestanemo da uzimamo šećere i slatke napitke koji stimulišu pankreas na lučenje insulina, srednja vrednost insulina postepeno će se smanjivati uz gubitak telesne težine. Kako bude padao nivo insulina u krvi, povećavaće se broj receptora (brave će postepeno da se odblokiraju u sve većem broju) i time će se omogućiti ulazak šećera u ćeliju i normalan metabolizam. A i nivo šećera, ako je bio povišen, postepeno će se normalizovati.
Kako se postavlja dijagnoza insulinske rezistencije?
Ukoliko postoji sumnja na IR pacijent se prvo upućuje na laboratorijske analize. Radi se test opterećenja glukozom (OGTT test) uz pomoć kog se određuju vrednosti šećera i insulina u krvi. Ovaj test radi se ujutro na prazan stomak. Nakon što pacijent uzme propisanu količinu glukoze, uzimaju se uzorci krvi u razmacima od pola sata i prate se nivoi glukoze i insulina u krvi u periodu od dva sata nakon unošenja glukoze.
Da li ste u rizičnoj grupi za nastanak insulinske rezistencije?
Osobe koje su izložene većem riziku od nastanka ovog metaboličkog poremećaja su gojazne osobe sa indeksom telsne mase većim od 25, osobe starije od 40 godina, muškarci sa obimom struka većim od 102 cm i žene sa obimom struka većim od 88 cm. Takođe, osobe čiji bliski članovi porodice boluju od dijabetesa tipa 2, kao i pacijenti koji imaju visok krvni pritisak, visok nivo triglicerida i nizak nivo HDL holesterola (poznatog kao dobar holesterol) nalaze se u grupi koja je podložnija riziku od pojave insulinske rezistencije.
Fizička aktivnost i zdrave navike su ključne
Nakon što vaš endokrinolog ustanovi insulinsku rezistenciju, pored terapije lekovima koja je kod nekih pacijenata neophodna, veoma je važno da i sami preduzmete određene korake ka eliminaciji nezdravih navika.
Ukliko niste fizički aktivni, preporučuje se za početak brzi hod u trajanju od 30 minuta, pet dana nedeljno. Takođe, savetuju se vežbe sa tegovima tj. vežbe koje pokreću mišiće i pomažu im da troše energiju tj. šećer.
Potrebno je da svoju telesnu težinu dovedete na optimalnu kilažu, pošto višak kilogarama nikako ne podoguje insulinskoj rezistenciji. Posavetujte se sa svojim endokrinologom ili nutricionistom oko primerene kilaže za vašu visinu i konstituciju, kao i oko načina kako da zdravo skinete višak kilogarama.
NE PROPUSTITE
