Studija, čiji su nalazi objavljeni u časopisu “Dnevnik ishrane” pokazala je da je kod muškaraca koji unose premalo ugljenih hidrata značajno povećavan rizik od smrtnosti od svih uzroka, dok je kod žena koje se uzdržavaju od hrane koja sadrži masti povećan rizik od smrtnosti od svih uzroka, ali i od raka.
Autori studije oslikavaju složenu sliku zdrave ishrane u smislu ugljenih hidrata i masti, što u celini sugeriše da odlazak u bilo koju krajnost može negativno uticati na dužinu životnog veka.
Nedostatak ovih zaštitnih hranljivih sastojaka povećava rizik od nekih karcinoma
Rezultati studije, u kojoj je učestvovalo 34.893 muškarca i 46.440 žena, starosti od 35 do 69 godina, sa prosečnim indeksom telesnih masti (BMI) u okviru zdravih granica, pokazuju da premalo ugljenih hidrata nije dobro za zdravlje muškaraca, dok ženama ne odgovara ishrana bogata ugljenih hidratima.
Tačnije, muškarci koji dobijaju manje od 40 % od ukupne količine dnevnih kalorija iz ugljenih hidrata pod znatno su većim rizikom od smrtnosti, od svih uzroka, a žene koje dobijaju više od 65 % od ukupnog broja dnevnog unosa kalorija iz ugljenih hidrata pod većim rizikom od smrtnosti, od svih uzroka. Kada su u pitanju masti, situacija je obrnuta. Za muškarce hrana bogata mastima štetno deluje na zdravlje, a za žene pozitivno.
Prema podacima studije, muškarci čiji je dnevni unos kalorija od bilo koje vrste masti viši od 35% imaju veći rizik od oboljevanja od kancera i kardiovaskularnih bolesti, dok kod žena konzumiranje više masti - posebno zasićenih masti - smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka, pa i od raka.
- U ishrani sa malo ugljenih hidrata nedostaju dijetalna vlakna i hranljive materije kao što su magnezijum, kalijum, vitamin C i vitamini B, koji su neophodni za zdrav razvoj i funkcionisanje našeg tela. Kada nam nedostaju ovi zaštitni hranljivi sastojci, to može povećati rizik od nekih karcinoma, objašnjava kardiološki nutricionista Mišel Rutenštajn.
Ženama je potrebno malo masti za proizvodnju estrogena
Studija sugeriše da je nedostatak bioaktivnih komponenti u ishrani ključni faktor kada je u pitanju dugovečnost, a autori posebno izdvajaju vlakna, gvožđe, vitamine, minerale, aminokiseline, masne kiseline i fitokemikalije. Takođe prema rezultatima studije, ishrana kojoj nedostaju biljni izvori, posebno kada se umesto njih konzumiraju životinjski proizvodi, podstiče inflamatorne procese, uzrokuje brže biološko starenje i stvara oksidativni stres.
Kada su u pitanju rezultati vezani za žene i konzumiranje masti, Rutenštajn objašnjava da je “ženama potrebna određena količina masti kako bi proizvodile dovoljno hormona kao što je estrogen, koji je kardioprotektivan, odnosno čuva zdravlje srca”.
Izvor: Medical News Today
NE PROPUSTITE
