KOLIKO CRVENOG MESA DNEVNO SMEMO DA POJEDEMO? Loše vesti za ljubitelje slaninice
Istraživači sa Univerziteta Harvard, koji su ispitivali navike u ishrani i stope dijabetesa kod 200.000 ljudi, savetuju svima da bi trebalo da se drže samo jedne porcije crvenog mesa nedeljno kako bi „optimizovali zdravlje".
Britanski zdravstveni stručnjaci savetuju da ne bi trebalo jesti više od jedne porcije crvenog mesa od 70 g dnevno.
Tipična porcija od 70 grama su dva deblja režnja slanine ili jedna i po kobasica - što znači da a primer engleski doručak u startu ima oko 130 grama crvenog mesa. U porciju od 70 g staje, na primer, pet šnita šunke, ili pet kašika kuvanog mlevenog mesa ili pola jagnjećeg odreska.
Međutim, stručnjaci koji stoje iza novog zdravstvenog upozorenja ocenjuju jednu porciju prerađenog crvenog mesa kao 28-45 g, dok je porcija neprerađenog crvenog mesa 85 g, prenosi Daily Mail.
Prerađeno crveno meso sadrži štetne konzervanse i pojačivače ukusa
Crveno meso je decenijama sporno zbog mnoštva dokaza koji sugerišu da preterano konzumiranje može povećati rizik od srčanih bolesti, raka i rane smrti. Iako je dobar izvor proteina, vitamina i minerala – uključujući gvožđe, cink i vitamine B – može sadržati previše soli i zasićenih masti.
Prerađeno meso takođe može biti prepuno kontroverznih konzervansa i hemikalija dodatih da održe svežinu, poboljšaju ukus i izgled.
Nisu pronađeni konkretni razlozi zašto crveno meso može dovesti do povećanog rizika od dijabetesa.
Kako da znate šta čini jednu porciju crvenog mesa od 70 g?
- Dva debela režnja slanine
- Jedna i po kobasica
- Pet šnita šunke
- Pola hamburgera
- Jedna trećina tipične šnicle
- Pet kašika spremljenog mlevenog mesa
Preporučuje se zamena crvenog mesa biljnim proteinima
Takođe, unos crvenog i prerađenog mesa povezan je sa povećanjem telesne težine. Prekomerna težina ili gojaznost su među najvećim faktorima rizika za razvoj dijabetesa.
Naučnici su dodali da bi zamena crvenog mesa za zdrave izvore biljnih proteina pomogla da se smanji emisiju gasova zaslužnih za efekat staklene bašte i u borbi protiv klimatskih promena, kao i da bi se obezbedile druge koristi za životnu sredinu.
Očekuje se da će se broj odraslih koji žive sa dijabetesom više nego udvostručiti do 2050. godine zbog porasta nivoa gojaznosti, pokazuju istraživanja.
(kurir.rs/n1info.rs/dailymail.co.uk)
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni