3 NAMIRNICE U KOJIMA IMA NAJVIŠE VITAMINA D: Umesto suplemenata oslonite se na prirodu
Budući da većinu vitamina D koji nam je potreban dobijamo iz direktne sunčeve svetlosti, možemo da počnemo da osećamo manjak ovog vitamina tokom godišnjih doba kada sunca nema toliko. Ovaj vitamin povezan je sa zdravljem naših kostiju i mozga, pa ako ga ne dobijamo dovoljno od sunca, važno je uključiti više hrane s vitaminom D u našu svakodnevnu ishranu. Stoga se potrudite da jedete više ovih namirnica.
Riblje ulje
Riblje ulje se uzima iz tkiva masne ribe i to je način da se iskoriste dobrobiti omega-3 masnih kiselina koje se nalaze u ribi, a da se zapravo ne jede riba. Utvrđeno je da riblje ulje pomaže u smanjenju bola kod pacijenata s artritisom, u kontroli krvnog pritiska i holesterola i smanjuje rizik od srčanih bolesti. Uz ove dobrobiti, takođe dobijate oko 75 odsto vaše dnevne vrednosti vitamina D sa samo jednom kašičicom ribljeg ulja.
Sardine
Takođe, sardine u konzervi jednostavan su i pristupačan način da dobijete više vitamina D za svoje kosti i mozak. Slično kao i tuna u konzervi, sardine možete jesti odmah iz konzerve, možete ih staviti na krekere ili napraviti sendvič sa salatom od sardina s majonezom, mladim lukom i omiljenim začinima.
Jaja
Jaja su najpoznatija po tome što sadrže proteine i kolin - hranjivu materiju potrebnu za metabolizam, kognitivnu funkciju i zdravo mišićno tkivo, ali jaja se takođe smatraju hranom s vitaminom D. U samo jednom jajetu dobićete 8 odsto svoje dnevne vrednosti, ali to možete lako udvostručiti za doručak i biti na putu prema boljem imunitetu i zdravlju kostiju.
Veće doze vitamina D smanjuju rizik od atrijalne fibrilacije
Studija Univerziteta iz istočne Finske pokazuje da je uzimanje viših doza vitamina D od preporučenih tokom pet godina smanjilo je rizik od atrijalne fibrilacije (najčešća aritmija, čiji se rizik povećava sa godinama, a koja je povezana sa povećanim rizikom od moždanog udara, srčane insuficijencije i mortaliteta. Pokazalo se da vitamin D ima uticaj, na primer, na atrijalnu strukturu i električnu funkciju) kod starijih muškaraca i žena, piše Science Daily.
Petogodišnja studija je uključivala 2.495 učesnika, 60-godišnji ili stariji muškarci i 65-godišnje ili starije žene, koji su randomizovani u tri grupe: jednu placebo grupu i dve grupe sa suplementacijom vitamina D3, pri čemu je jedna od grupa uzimala dodatak od 40 mikrograma (1600 IU) dnevno, a drugi dodatak od 80 mikrograma (3200 IU) dnevno. Svim učesnicima je takođe bilo dozvoljeno da uzimaju lični suplement vitamina D, do 20 mikrograma (800 IU) dnevno, što je na početku studije bila preporučena doza za ovu starosnu grupu. U početku, učesnicima studije nije dijagnostikovana kardiovaskularna bolest ili rak.
Tokom petogodišnje studije, kod 190 učesnika je dijagnostikovana atrijalna fibrilacija: 76 u placebo grupi, 59 u grupi od 40 mikrograma i 55 u grupi sa 80 mikrograma. Rizik od atrijalne fibrilacije bio je 27% manji u grupi od 40 mikrograma i 32% manji u grupi od 80 mikrograma u poređenju sa grupom koja je primala placebo.
(kurir.rs/n1.info.rs)
Zbog čega nastaje nesanica? Nutricionista otkriva koje namirnice i navike pomažu da lakše zaspite