Antocijanini u patlidžanu takođe pomažu u smanjenju upale, koja može povećati rizik od srčanih oboljenja. Saponini koje sadrži su fitohemikalije koje imaju veliku ulogu u borbi protiv slobodnih radikala, upala i alergija. Antocijanin i nasunin su takođe prisutni kao fitonutrijenti koji čuvaju ćelije od dejstva slobodnih radikala.
Daje osećaj sitosti
Plavi patlidžan nije kaloričan, a sadrži neke važne hranljive materije. Vlakna koja se nalaze u plavom patlidžanu su razlog što se ovo povrće koristi u dijetalnoj ishrani, jer ona daju osećaj sitosti i utiču na bolji rad creva, pa mnogi smatraju da je odlična zamena za meso. Osim toga, patlidžan će vašem telu osigurati onoliko gvožđa koliko mu zaista i treba, bez ikakvog rizika od nastanka oštećenja telesnih funkcija.
Patlidžan je povrće bez skroba ili sa malo ugljenih hidrata. Porcija od oko 250 g sadrži samo pet grama ugljenih hidrata i 2,5 grama ugljenih hidrata. I zato nutricionisti vole da kažu da je bezopasna hrana – sve dok se ne potopite u ulje. Istraživanja pokazuju da osim što čuvaju zdravlje probave i pravilan rad creva, vlakna patlidžana pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi i insulina, a dobri su i za skidanje kilograma jer povećavaju osećaj sitosti.
Poreklom je iz Indije
Poreklom je iz Indije, gde su rasli njegovi divlji preci, a prvi put je kultivisan u Kini, u 5. veku p.n.e. U Afriku je stigao preko Bliskog istoka, a u 14. veku i u Italiju. Vek kasnije, počeli su ga gajiti širom Evrope, a danas su Italija, Turska, Egipat, Kina i Japan najveći proizvođači plavog patlidžana.
Iako ima dugu i bogatu istoriju, nije se masovno koristio u svetskim kuhinjama. Zbog gorčine koju su imali njegovi preci, smatralo se da on može izazvati ludilo, lepru i rak, te se najčešće gajio kao dekorativna biljka sve do 18. veka, kada su kultivisane vrste koje su bile manje gorke.
NE PROPUSTITE
