- Rogač je aromatičan sastojak mnogih zdravih kolača. U vreme praznika ga upotrebljavamo više, ali da znamo koliko je dobar, koristili bi ga i češće - kaže Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista.
Prema njenim rečima osušeni mleveni plodovi rogača služe uglavnom kao izuzetna alternativa za kakao.
- Ako ga nikada niste koristili, pozivam vas da ga probate. Pre pojave zaslađivača, rogač je imao i veću ulogu, dok se danas uglavnom koristi u stočnoj ishrani, ali i u kozmetičkoji i duvanskoj industriji. Ovi poslednji su verovatno pomislili „ako neće da ga jedu, možda će da ga puše“… Eh, šteta - navodi naša sagovornica.
Rogač je sladunjav i pored mlevenog oblika od njega se prave i sirupi i likeri.
- Naravno, u ishrani je primarna njegova upotreba umesto kakaoa, odnosno čokolade, jer on sadrži 44-62 % šećera, uglavnom fruktoze. Za razliku od čokolade, u rogaču nećete naći teobromin, koji može biti otrovan za neke sisare (pse), pa ako vam preostane keksić od rogača, možete ga bez problema podeliti sa vašim kućnim ljubimcem.
Rogač je lekovit, utiče na smanjivanje lošeg LDL holesterola, pomaže iskašljavanje, smanjuje rizik od osteoporoze i raka debelog creva.
- Sastoji se uglavnom od ugljenih hidrata (89 %), proteina ima 4,62 % a masti 0,65 %. Od minerala sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i selen. Od vitamina rogač uglavnom sadrži vitamin B6. Sadržaj dijetnih vlakana u rogaču je do 40 %.
Rogač pripada leguminozama jer se seme rogača nalazi u mahunama, koje međutim rastu na drvetu rogača. Drvo je razgranato, zimzeleno, širokog stabla i debele hladovine, a koristi se i kao ukrasno drvo. Tu na stablu, seme rogača u mahuni se može sačuvati godinama.
Jedan zlatnik težak 24 rogača
Rogač je potekao iz Sredozemlja, gde se najviše i gaji, ali i raste samoniklo. Stare civilizacije su cenile njegove plodove, tamne semenke gotovo jednake veličine. Zbog te fizičke karakteristike (jedna semenka teži 0,2 grama) drevni narodi su usvojili jedinicu karat (keras, što znači rog, asocirajući na oblik mahune), pa je tako na primer rimski zlatnik (od čistog zlata) Solidus težio tačno 24 zrna rogača. Naravno, zlatnik je bio neuporedivo vredniji, ali što se tiče merenja, tu je sve počelo. Jasno je da je upravo odavde nastala i mera čistoće zlata.
U Grčkoj, Turskoj, Portugaliji, Španiji, na Malti, Siciliji i na Kipru proizvodi se sirup od rogača, koji se smatra veoma zdravim zaslađivačem, koji sadrži i značajnu količinu kalcijuma.
- Ovaj sirup sadrži tri puta veću količinu kalcijuma od mleka. Ima pomalo jak ukus, pa se obično meša sa sokom od pomorandže.
Rogač je drvo, a plod mu je mahuna sa semenkama tamno smeđe boje. Plod rogača nakon cvetanja sazreva tek naredne godine.
Izvor: Nadijeti.com/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
