Kako se osloboditi zavisnosti od šećera: Odgovorite na ovih 5 pitanja i saznajte da li imate problem

- Šećer nam je potreban da bismo živeli. Ali svakako nam ne treba dodatni šećer. Nažalost, kada pogledamo ishranu na globalnom nivou teško je naći industrijske namirnice koje u sebi nemaju dodatu količinu šećera - kaže Jovana Živić, nutricionista i objašnjava kako ljudi razvijaju zavisnost od šećera:

- Potrošnja šećera može stvoriti kratkoročni porast i iskru energije u telu. Neke studije sugerišu da šećer izaziva zavisnost kao i pojedini opijati. Ljudi često uživaju u oslobađanju dopamina koje donosi šećer jer jednostavno rečeno šećer aktivira centre za nagradu i zadovoljstvo u našem mozgu na isti način na koji to rade supstance koje izazivaju zavisnost.

Prema rečima naše sagovornice neka istraživanja su pokazala da šećer takođe smanjuje dostupnost opioidnih i dopaminskih receptora u našem mozgu.

- Zbog zavisničke prirode šećera, dugoročni zdravstveni efekti poput gojaznosti i dijabetesa predstavljaju rizik od prekomernog uživanja u šećeru. Slično drugim kompulzijama ili zavisnostima u ponašanju, zavisnost od šećera je poseban rizik za ljude s lošim raspoloženjem, anksioznošću i stresom.

Ljudi koji pate od stalnog umora često zanemare moć odmora, već posežu za slatkom hranom bogatom brzim šećerima kako bi podigli nivo energije.

Pored toga tempo današnjeg čoveka je prilično izazovan, zahtevan, pun stresa i obaveza koje moramo da završimo, a umesto da se odmorimo - mi posežemo za šećerom.

- Ljudi koji pate od stalnog umora često zanemare moć odmora, već posežu za slatkom hranom bogatom brzim šećerima kako bi podigli nivo energije. Šećer oslobađa endorfine u telu i kombinuje se sa drugim hemikalijama u telu, što dovodi do naleta energije. Jednom kada neko mentalno poveže šećer sa pomoći u obezbeđivanju energije, može postati zavisan od njega (obično nenamerno). Ljudi mogu početi da žude za šećerom kako bi uravnotežili razdražljivost, emocionalne padove i druga stanja. U ovom trenutku često postoji mala kontrola nad navikama u ishrani, a razvila se i zavisnost od šećera.

Neka od istraživanja pokazuju da su emcoije u direktnoj vezi sa potrebom i žudnjom za slatkom i ukusnom hranom.

Zavisnost od šećera i emocionalna ishrana

Ljudi mogu smatrati primamljivom sposobnost šećera da obezbedi trenutnu energiju, u kombinaciji sa dobrim ukusom slatke hrane.

- Šećer nekima pruža „brzo rešenje“ tokom dugog i stresnog dana. Mnogi koji trpe emocionalno stresne situacije često se okreću čokoladi ili sličnim slatkišima da bi se utešili u teškim vremenima. Međutim, veća je verovatnoća da će oni koji se okreću šećeru da bi rešili emocionalne probleme postati zavisni. Drugi pokazatelji zavisnosti od šećera za emocionalno olakšanje su povećanje telesne težine i poteškoće u fokusiranju na svakodnevne obaveze. Ovi neželjeni efekti mogu oštetiti samopoštovanje, izazvati osećaj bespomoćnosti i nižu samopoštovanje, a ovo zauzvrat dovodi do veće potrošnje šećera.

Najnovije američko istraživanje, obavljeno na laboratorijskim pacovima, pružilo je još jedan dokaz da šećer može da izazove zavisnost, što već znaju mnogi koji drže dijete.

- Konzumiranje znatnijih količina šećera može da deluje na mozak na način veoma sličan onom koji se javlja kod upotrebe droga, upozorio je Bart Hebel sa Univerziteta Prinston, a prenosi Rojters.

Zavisnost od šećera i anksioznost

Anksioznost i žudnja za šećerom, ističe Jovana Živić, imaju direktnu vezu.

- Poremećaji u ishrani kao što su prejedanje ili anoreksija javljaju se iz osnovnih razloga. Često se osoba koja pati od takvih poremećaja bori iz psiholoških i emocionalnih razloga. Ishrana pod stresom je uobičajen primer veze između poremećaja u ishrani i anksioznosti, a potrošnja šećera se obično povezuje sa ishranom pod stresom.

Šta se tu zapravo dešava?

- Anksioznost izaziva oslobađanje hormona stresa kortizola u telu, što kod nekih može potisnuti apetit. S druge strane, stres može da podstakne ljude koji već vole šećer na veću želju. Kada se zavisnost od šećera javlja zajedno sa jelom radi smirivanja anksioznosti, krajnji rezultat je obično povećanje telesne težine. Uprkos tome što šećer u početku povećava nivo serotonina u mozgu, on može pogoršati anksioznost jer nizak nivo šećera stvara osećaj umora i depresije.

Međutim, mnogi ljudi vole slatko, pa je teško utvrditi da li je to zavisnost ili samo stvar ukusa/želje.

Ovo su neke od pitanja koja vam mogu pomoći:

• Da li se osećate kao da nemate kontrolu nad time koliko šećera jedete?
• Razmišljate li o šećeru ceo dan?
• Da li jedete šećer tokom dana ili osećate da jedete više šećera nego što bi trebalo?
• Da li posle svakokg obroka imate potrebu da se „zasladite“?
• Da li ste gladni ili vam se jede isključivo taj kolač, torta i slično?

Kada je u pitanju razbijanje zavisnosti od šećera, nema brzog rešenja. Pravite značajnu promenu načina života i budite svesni da će vam biti potrebno vreme i trud.

Ovo su neki od saveta koje možete primeniti:

• Prvo pohvalite sebe ukoliko ste osvestili problem.
• Ne izbacujete naglo šećer iz ishrane, već postepeno smanjite količinu (budite svesni da će vam biti potrebno vreme – gledano kroz praksu promene se mogu osetiti posle prvog meseca).
• Uobročite se i time obezbedite adekvatnu količinu energije.
• Unosite dovoljno energetski vrednih nutrijenata (masti, proteni, zdravi ugljeni hidrati, vlakna).
• Hidrirajte se – često mislimo da smo gladni a zapravo smo samo bili žedni.
• Uvedite fizičku aktivnost u svakodnevni raspored – fizička aktivnost vam može pomoći u podizanju raspoloženja.
• Unosite zdravije ugljene hidrate – žitarice, voće, neke vrste povrća.

Violeta Nedeljković