5 istina i zabluda o pravilnoj ishrani: Nutricionista ruši najčešće mitove
Savremeno čovečanstvo opsednuto je pravilnom i zdravom ishranom, a da zapravo malo ko od nas zna šta to zaista znači.
Nekada su se zdravim smatrali proizvodi sa malo masnoća ili bez njih. Danas su na tapetu ugljeni hidrati i šećeri, mada istih ima i u voću. Nutricionista Dijana Radetić naglašava da istina o zdravoj hrani obično nije tako jednostavna, već da leži negde između ekstrema. Slede najčešće nedoumice vezane za pravilnu ishranu.
Istina ili laž: 1. Izbegavajte masti
Još od sedamdesetih godina prošlog veka masti se nalaze na crnoj listi. Iako sada već znamo da masti i nisu toliko loše po naše zdravlje, još uvek neki stručnjaci vode kampanju protiv njih.
- Imajte na umu da je istina negde između. Višestruko prerađene masti kao trans masti jesu loši po naše zdravlje, dok su prirodne masti i te kako potrebne za apsorpciju određenih esencijalnih vitamina i minerala, kao i za dobro funkcionisanje organizma – sugeriše Dijana Radetić.
Istina ili laž: 2. Super namirnice su fontana mladosti i dobrog zdravlja
Termin “super namirnica” je samo još jedan od marketinških trikova prehrambene industrije. Svaka od njih ima “dobitnu” kombinaciju vitamina i minerala.
Istina ili laž: 3. Voće je šećer, izbegavajte ga
Da, voće sadrži šećer koji se zove fruktoza, ali treba imati na umu da voće i rafinisani šećer nisu isto.
- Voće pored šećera u sebi ima i biljna vlakna koja usporavaju apsorpciju glukoze u krvi, a bogat su izvor vitamina, minerala i drugih fito materija. Ipak, treba biti umeren sa konzumiranjem prirodno ceđenih sokova. Za samo jednu čašu takvog soka potrebno je iscediti barem četiri komada voća ili povrća, a blagodetna biljna vlakna uglavnom završavaju u kanti za otpatke – opominje nutricionista.
Istina ili laž: 4. Izbacivanjem ugljenih hidrata smanjujete višak kilograma
Izbacivanjem višestruko prerađenih ugljenih hidrata iz ishrane zaista popravljate zdravlje i smanjujete višak kilograma, dodaje naša sagovornica.
Istina ili laž: 5. Preskakanjem obroka brže mršavite
Preskakanje obroka najčešće samo dovodi do kasnijeg prejedanja, opominje nutricionista.
- Isto tako, preskaknjem obroka se telo uvodi u režim “zimskog sna”, što rezultuje usporavanjem metabolizma radi očuvanja energije. Organizam tada troši manje energije, a sva pridošla se skladišti u salo. Kada se uhvatite u koštac sa viškom kilograma, bolje rezultate daju pravilno raspoređeni obroci u toku dana – preporučuje Dijana Radetić i dodaje da poštovanjem pravila umerenosti i raznovrsnosti u ishrani izbegavate mnoge problem kada je zdravlje u pitanju.
Autor: Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni