Udeo vlakana u smokvi blagotvorno deluje na probavni sistem jer omekšava stolicu i povećava njen volumen, što ubrzava prolazak stolice kroz organizam. Takođe, dijetalna vlakna iz smokava povoljno utiču na rast dobrih bakterija u crevima, a zdrava crevna mikroflora je osnova celokupnog zdravlja organizma.
Udeo antioksidanata u smokvi je izuzetno visok i raznovrstan. U ovom ukusnom voću pronađeni su karotenoidi (kao što su lutein, zeaksantin, alfa i beta-karoten), fenoli (kao što su galna i hlorogena kiselina, koje su karakteristične za kafu), flavonoidi (rutin i kvercetin) i antocijanini.
Tamnoljubičaste sorte smokava imaju najviše antioksidanata, ali imaju ih i zelene sorte smokava u punoj zrelosti.
Sve dobrobiti smokve
Smokve takođe sadrže triptofan, koji podržava dobar san i, promovišući dobru cirkulaciju, pomaže mozgu da koristi glukozu. Važno je naglasiti da su smokve odlična hrana za mozak: sveže, a posebno sušene, sadrže obilje magnezijuma, koji je pravi melem za nervni sistem i izuzetno je koristan za uzimanje u stanju napetosti, anksioznosti, depresije i PMS-a, a poželjno je i za opuštanje mišića i dobar san.
Što su zrelije to su zdravije
Treba imati na umu da se najviše antioksidanata, kao i kod većine drugih vrsta voća, nalazi u kori, pa ih treba jesti sa korom. Slovenačka istraživanja su pokazala da je druga berba bogatija antioksidansima, odnosno smokve u septembru su bogatije ovim korisnim jedinjenjima od smokava koje sazrevaju u julu.
Smuti doručak sa smokvama
Potrebno je
100 ml vode, dve kašike usitnjenih badema, dve kašike ulja od semenki lana dve suve ili sveže smokve, jedna banana, jedna pomorandža
Priprema
Sve sastojke izmešajte u blenderu.
Zanimljivost
Pre nego što je šećer postao popularan, smokve su se obično koristile za zaslađivanje deserta - verovatno ste čuli za „puding od smokvina“. Danas, kada ljudi počinju da se okreću od rafinisanih šećera, mnogi se vraćaju smokvama kako bi pružili zdraviju alternativu.
NE PROPUSTITE
