Kesten zdravlje čuva: Sadrži malo masti, puno vlakana i ni malo glutena zbog čega je idealan za osobe sa celijakijom
Kada pečeni kesten u jesen zamiriše ulicom, da li tada pomislite koliko je ova namirnica zdrava?
- Svež plod kestena ima 170 kalorija na 100 grama jestivog dela ploda, što je znatno manje od raznog koštuničavog voća: lešnika, badema, oraha koji sadrže i po tri puta više kalorija. Kesten kao i njegovi “koštuničavi rođaci” ne sadrži holesterol. U kestenu ćete naći malu količinu masti, uglavnom nezasićene i što je veoma važno – ne sadrži gluten. Zbog toga je idealna namirnica kod osoba obolelih od celijakije - kaže Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista.
Prema njenim rečima sadržaj ugljenih hidrata kod kestena je uporediv onome kod žitarica, na primer pšenice i pirinča, a ima dva puta veći sadžaj skroba od krompira.
- Kesten je bogat šećerima, čak 8 % jestivog dela ploda su razni šećeri: glukoza, fruktoza i drugi. Bogat je mineralima fostorom i kalcijumom, a sadrži i manju količinu gvožđa i vitamina B-kompleksa.
Kesten je nutritivno vredna namirnica i preporučuje se u ishrani u slučajevima iscrpljenosti.
Kako se čuva kesten?
Plod kestena, objašnjava Jasna Vujičić, ima visok sadržaj vode (oko 50%) i treba ga čuvati na hladnom i suvom mestu kao povrće.
- Neoljušten kesten može biti smešten na hladnom, suvom mestu nedelju dana ili ako se čuva u frižideru može trajati do mesec dana. Smrznuti kesten može trajati do šest meseci. Prilikom pečenja kestena obratite pažnju da vam plod kestena ne eksplodira. Pre stavljanja u zagrejanu rernu, dobro ga posušite i zasecite. Kada je pripremljen, kesten je delikatan i sličan mladom pečenom krompiru, ali ima ukus koštuničavog voća.
Kesten se, navodi nutricionista, može i sušiti i mleti u brašno, koje se koristi za pripremu hleba, kolača, paste.
- Kestenovo brašno se može naći u prodavnicama zdrave hrane, a hleb od kestenovog brašna može zadržati svežinu i do dve nedelje. Kesten se u čorbama upotrebljava za zgušnjavanje. Pire od kestena se lako može naći u prodavnicama i poslastičarnicama i omiljena je poslastica mnogih.
Kesten se prvenstveno uzgaja u Kini, Japanu, Italiji i Španiji. Postoji preko 100 vrsta kestena. Kesten se obično jede pečen, kuvan ili pržen i često se dodaje u nadeve ili supe, ili služi kao prilog. Takođe od kestena pravi i brašno. Kesten je najzastupljeniji u toku jeseni i zime, ali prerađen, kesten je dostupan tokom cele godine. Poznat je po slatkom ukusu i blagoj teksturi.
Pripremila: Violeta Nedeljković
Izvor: Nadijeti/Zdravlje.Kurir.rs
Idealan položaj za spavanje koji brine o vašim crevima: Jednostavan trik za bolju probavu