5 namirnica za dobru probavu koje su bolje od laksativa: Suve šljive su prve na listi
Zatvor je čest problem koji može biti uzrokovan faktorima kao što su nedostatak vlakana, sporo pražnjenje creva, putovanja, lekovi ili hormonske promene. Neke namirnice mogu vam pomoći u boljem varenju.
Dijetalna vlakna su ugljeni hidrati koje telo ne može da svari, a važna su za zdravlje creva. Pomažu u održavanju sitosti, regulišu nivo šećera u krvi i balansiraju crevnu floru.
Rastvorljiva vlakna (kao što su ovsena kaša, raž, psilijum, pasulj, jabuke i slatki krompir) upijaju vodu i pomažu stolici da lakše prolazi kroz creva. S druge strane, nerastvorljiva vlakna (kao pšenične klice, integralno brašno, karfiol, krompir i boranija) povećavaju količinu stolice i olakšavaju njen prolaz kroz creva.
Simptomi zatvora uključuju naprezanje prilikom pražnjenja creva, manje od tri pražnjenja nedeljno, tvrdu stolicu, nadimanje i bolove u stomaku.
Pravilna ishrana, bogata vlaknima i tečnostima, može značajno olakšati pražnjenje creva i ublažiti ove neprijatnosti.
Šljive
Šljive (naročito suve šljive) su jedna od najistraženijih i najefikasnijih vrsta voća koje pomažu kada je u pitanju zatvora. Šljive su bogate vlaknima i sorbitolom (prirodni zaslađivač koji spada u grupu šećernih alkohola, nalazi se u mnogim voćnim vrstam), što ih čini prirodnim laksativom koji pomaže u stimulaciji creva.
Istraživanja su pokazala da šljive značajno poboljšavaju konzistenciju stolice i povećavaju broj potpunih spontanih pražnjenja creva u poređenju sa psilijumom, rastvorljivim vlaknom koje se ponekad koristi kao laksativ.
Potpuno spontano pražnjenje je ono koje se dešava bez upotrebe lekova, nakon kojeg ne osećate potrebu za ponovnim pražnjenjem.
Jabuke
Jabuke sadrže pektin, vrstu rastvorljivih vlakana koja skraćuju vreme prolaska hrane kroz probavni sistem. Pektin apsorbuje vodu u digestivnom sistemu, što pomaže da se formiraju veće i mekše stolice koje se lakše prolaze.
Naučnici su otkrili da suplementacija pektina ubrzava prolazak stolice kroz debelo crevo i pomaže u smanjenju simptoma opstipacije (zatvor).
Kivi
Kivi je poznat po svom bogatstvu hranljivim materijama, ali i kao prirodno sredstvo protiv zatvora. Sadrži obe vrste vlakana - rastvorljiva vlakna koja podržavaju zdravlje crevnog mikrobioma i nerastvorljiva vlakna koja pomažu pri redovnom pražnjenju creva.
Istraživanja su pokazala da kivi može poboljšati funkciju creva, smanjiti potrebu za laksativima i ubrzati prolazak stolice kroz digestivni sistem.
Takođe istraživanja su pokazala da unosom dva kivija dnevno možete poboljšati probavu i smanjiti nelagodnost u stomaku, iako su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdila uloga drugih sastojaka kivija u ovom procesu.
Kefir
Kefir je mlečni napitak napravljen od fermentisanog mleka i kefir znca, koji sadrže mikroorganizme odgovorne za fermentaciju. Kefir je bogat probioticima i sadrži više od 60 sojeva korisnih bakterija, što ga čini jačim od jogurta.
Ovaj napitak podržava zdravlje imunološkog sistema, pomaže u zarastanju rana i ima antimikrobno, antikancerogeno i antialergijsko dejstvo.
Kefir takođe poboljšava rad creva, povećava učestalost pražnjenja, poboljšava konzistenciju stolice i smanjuje potrebu za laksativima.
Smokve
Smokva, ukusna i meka voćka, često se potcenjuje kao prirodni lek za zatvor. Iako nisu toliko popularne kao jabuke i šljive, istraživanja su pokazala da smokve pomažu bržem kretanju stolice kroz creva, regulišu problem sa zatvorom (teksturu) i smanjuju bol i nelagodnost.
U jednoj studiji, ljudi sa sindromom iritabilnog creva koji su jeli četiri smokve dnevno imali su manje simptoma bola i tvrde stolice u poređenju sa onima koji su uzimali placebo.
Koliko nam je dijetetskih vlakana potrebno dnevno?
Više od 90% žena i 97% muškaraca ne konzumira dovoljno vlakana, što je jedan od razloga učestalog zatvora. Preporučeni dnevni unos vlakana za žene do 50 godina je 25 do 28 grama, a za muškarce do 50 godina 31 do 34 grama.
Ova količina uključuje i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Ako unos nije dovoljan, možete ga postepeno povećavati dodavanjem više voća, povrća, graška, mahunarki i integralnih žitarica u ishranu.
Važno je da postepeno povećavate unos vlakana kako biste izbegli nadimanje, grčeve ili dijareju.
Prenela: N.R.
Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Često i prejako duvanje nosa može pogoršati simptome prehlade: Ovo su najčešće posledice