Zašto tokom zime imamo pojačan apetit? Nutricionista navodi 6 ključnih faktora
Zimi, mnogi ljudi primete da im apetit raste. Ovo nije slučajno, već je povezano s nizom fizioloških, psiholoških i sezonskih faktora koji utiču na naše telo tokom hladnih meseci. Zašto zimi više jedemo, otkriva Jovana Živić, nutricionista-dijetetičar.
Povećana potreba za energijom
U zimskim mesecima telo troši više energije kako bi održalo telesnu temperaturu, što može izazvati pojačan apetit. Kako bi se zagrejalo, telo traži više kalorija.
Sezonske promene hormona
Kraći dani i manjak sunčeve svetlosti utiču na nivo vitamina D, što, zauzvrat, smanjuje proizvodnju serotonina – hormona koji reguliše raspoloženje i apetit. Niži nivoi serotonina mogu povećati želju za hranom, naročito za "comfort food"-om bogatim kalorijama.
Smanjena fizička aktivnost
Hladnije vreme često dovodi do smanjenja fizičke aktivnosti na otvorenom. Zbog toga telo sagoreva manje kalorija, a apetit se povećava kako bi se nadoknadio manjak energije.
Psihološki faktori
Zima može izazvati emotivnu ili socijalnu izolaciju, pa mnogi ljudi traže utehu u hrani. Ovaj psihološki odgovor može povećati želju za hranom koja pruža zadovoljstvo, poput slatkiša ili teških jela, koji često postaju izvor utjehe tokom hladnih meseci.
Prirodni biološki odgovori
Neki istraživači veruju da je povećanje apetita tokom zime evolucijski odgovor na teže uslove života, kada su zalihe hrane bile ograničene. Konzumiranje više hrane tokom zime moglo je pomoći ljudima da prežive do proleća.
Povezanost sa melatoninom
Zimi, kako dani postaju kraći, telo proizvodi više melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Povećanje nivoa melatonina može izazvati pospanost, smanjenje energije i povećan apetit, posebno u večernjim satima. Ovaj hormon takođe utiče na nivo serotonina, koji može podstaći želju za hranom bogatom ugljenim hidratima i kalorijama, što doprinosi boljem raspoloženju.
I naravno, zima je period praznika, slavskih i svih drugih proslava koje podrazumevaju pojačan unos kalorija, što se negativno odražava na naš organizam.
Zimi nabacimo pola kilograma do kilogram
Istraživanja pokazuju da osobe čija telesna masa ne varira tokom godine, obično se u zimskim mesecima ugoje oko pola kilograma do kilogram. Kod onih kod kojih težina u toku godine varira, ovaj „zimski dodatak” je mnogo veći, što nepovoljno može da utiče na dijetu ukoliko se odluči da je drže zimi.
Naši biološki mehanizmi i dalje funkcionišu prema evolucijskim zakonitostima
Jovana Živić ističe da s obzirom na ove fiziološke, psihološke i biološke promene, nije iznenađujuće što apetit raste tokom zimskih meseci.
- Naša tela jednostavno odgovaraju na izazove koji dolaze s hladnim vremenom i kraćim danima. Ipak, trebalo bi napomenuti da se današnji način života značajno se razlikuje od onog koji su živeli naši preci. Savremeni čovek nije izložen istim zimskim nepogodama i izazovima sa kojima su se naši preci suočavali. Zahvaljujući centralnom grejanju, modernim sistemima za izolaciju i lako dostupnoj hrani tokom cele godine, više nemamo potrebu da skladištimo energiju i kalorije za preživljavanje zime. Uprkos tome, naše telo i dalje reaguje na sličan način kao što je to činilo u prošlim vremenima, zbog čega zima može izazvati iste fiziološke i biološke odgovore koji podstiču povećanje apetita.
Dakle, objašnjava naša sagovornica, dok se naš životni stil drastično promenio i zima više ne donosi iste pretnje kao nekada, naši biološki mehanizmi i dalje funkcionišu prema evolucijskim zakonitostima, što čini povećan apetit tokom hladnih meseci prirodnim odgovorom na sezonske promene.
- Što znači da bi svakako trebalo redukovati i pripaziti na ono što jedemo, voditi računa o kalorijama koje unosimo - savetuje Jovana Živić.
Razvijanje novih alergija kod odraslih nije neobično, posebno kod žena: Šta je važno da znate?