Više vlakana, manje zdravstvenih rizika: Evo u kojim namirnicama ih možete naći
Samo par grama više vlakana dnevno može pomoći u prevenciji gojaznosti i doprineti dugovečnijem, zdravijem životu.
Studija iz časopisa Frontiers in Nutrition pokazuje da veći unos vlakana značajno smanjuje rizik od gojaznosti.
Gojaznost je hronično stanje koje karakteriše višak telesne masti i predstavlja ozbiljan zdravstveni problem jer povećava rizik od brojnih bolesti – poput kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i raka.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 2,5 milijardi odraslih širom sveta ima prekomernu težinu, a oko 890 miliona je u kategoriji gojaznosti. Ovaj globalni problem zahteva hitne i efikasne intervencije.
Zašto su vlakna toliko korisna?
Mnogo istraživanja pokazuje da razne dijete, poput mediteranske, vegetarijanske ili sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, mogu pomoći u kontroli telesne težine. Međutim, jedan od najvažnijih nutritivnih faktora su dijetetska vlakna.
Oko 90 % žena i 97 % muškaraca ne unosi dovoljno vlakana
Vlakna pomažu da se reguliše šećer i holesterol u krvi, održavaju zdravlje creva i pospešuju crevnu pokretljivost. Prema stručnim smernicama, žene mlađe od 51 godine treba da unose oko 25 grama vlakana dnevno, a muškarci oko 38 grama, dok starije osobe treba da ciljaju na nešto manje količine.
Međutim, većina odraslih u SAD, kao i u drugim zemljama, ne ispunjava ove preporuke. Oko 90 odsto žena i 97 odsto muškaraca ne unosi dovoljno vlakana, što dovodi do povećanog rizika od komplikacija vezanih za gojaznost, kao što su dijabetes, visok holesterol i koronarne bolesti srca.
Studija je pokazala i da povećan unos vlakana smanjuje rizik od smrti od svih uzroka, posebno od kardiovaskularnih bolesti, iako nije pronađena značajna veza sa smrtnošću od raka. Istraživači su analizirali podatke od preko 39.000 ljudi starijih od 18 godina i ustanovili da je unos vlakana od preko 20 grama dnevno povezan sa najvećom zaštitom od gojaznosti.
Ipak, istraživači naglašavaju da, iako su ove veze snažne, potrebna su dalja dugoročna i kontrolisana ispitivanja kako bi se potvrdila uzročnost.
Mogući mehanizmi dejstva vlakana uključuju podsticanje osećaja sitosti, usporavanje pražnjenja želuca, regulisanje hormona u crevima i poboljšanje osetljivosti na insulin, kao i smanjenje upale u organizmu.
Zbog toga je ishrana bogata vlaknima važan deo prevencije i lečenja gojaznosti, a potrebna su dodatna istraživanja da bi se ovi nalazi još bolje razumeli i primenili u praksi.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs
Koliko vlakana nam je potrebno svakog dana? Reglušu varenje, snižavaju šećer u krvi i holesterol - saznajte vise
