Muče vas nadimanje, glavobolja ili umor? Nutricionista savetuje da isprobate eliminacionu dijetu
Eliminaciona dijeta pomaže da se otkrije koja tačno namirnica izaziva te tegobe. Ona nije namenjena mršavljenju, već identifikovanju intolerancija i alergija na hranu, čime doprinosi boljem zdravlju i kvalitetu života, otkriva na svom blogu Tatjana Popović, health coach i nutricionista.
Ova metoda ishrane podrazumeva privremeno isključivanje potencijalnih alergena, a zatim njihovo postepeno vraćanje u ishranu kako bi se uočile reakcije organizma. Plan se uvek pravi individualno, na osnovu simptoma, načina ishrane i zdravstvenog stanja. Osobe koje su imale jake alergijske reakcije trebalo bi da dijetu sprovode isključivo uz nadzor lekara.
Kako funkcioniše eliminaciona dijeta
Dijeta ima dve faze - eliminacije i ponovnog uvođenja namirnica. U prvoj fazi, koja traje dve do tri nedelje, izbacuju se najčešći alergeni: mlečni proizvodi, gluten, jaja, soja, orašasti plodovi, morski plodovi i citrusi. Preporučuje se vođenje dnevnika ishrane i praćenje reakcija organizma.
U drugoj fazi, namirnice se vraćaju postepeno, svaka posebno, na dva do tri dana. Ako se simptomi poput osipa, bola u stomaku ili glavobolje ponove, jasno je da upravo ta hrana izaziva problem i da bi je trebalo izbegavati. Ceo proces obično traje pet do šest nedelja.
Zdravstvene koristi
Kada se pravilno sprovodi, eliminaciona dijeta donosi brojne koristi. Može da pomogne osobama sa sindromom iritabilnog creva (IBS), jer pomaže da se identifikuju namirnice koje izazivaju grčeve, nadutost i neredovnu stolicu. Neka istraživanja ukazuju da može doprineti i smanjenju simptoma ADHD-a kod dece, naročito ako se iz ishrane izbace aditivi i veštačke boje.
Često se primenjuje i kod osoba koje imaju probleme sa kožom, poput akni i ekcema, jer uklanjanje problematičnih namirnica može da smanji upalne procese. Kod pojedinaca, dijeta smanjuje i učestalost migrena, naročito kada se eliminišu namirnice poput čokolade, alkohola ili tvrdih sireva.
Mogući rizici
Ako se sprovodi predugo ili bez stručnog nadzora, postoji rizik od nutritivnih nedostataka, naročito kalcijuma, vitamina D i gvožđa. Zato se savetuje da se obroci pažljivo planiraju i po potrebi dopune suplementima.
Restriktivan režim može da izazove i psihološki stres, osećaj uskraćenosti i izolacije. Tokom faze ponovnog uvođenja namirnica može da dođe do alergijske reakcije, pa osobe sa ozbiljnim alergijama moraju da budu pod nadzorom lekara.
Dozvoljene namirnice
Iako ovaj način ishrane podrazumeva isključivanje određenih namirnica, i dalje postoji veliki izbor hrane koja je bezbedna i nutritivno bogata. Fokus je na svežim, prirodnim i lako svarljivim namirnicama koje retko izazivaju intoleranciju ili alergije:
- većina voća osim citrusa (jabuke, kruške, bobičasto voće)
- povrće poput šargarepe, tikvica, krastavca i krompira
- žitarice bez glutena - pirinač, proso, kinoa
- piletina, ćuretina, losos, pastrmka
- hladno ceđena ulja - maslinovo, kokosovo, kao i avokado
Saveti za uspeh
Pre početka dijete najbolje je konsultovati nutricionistu ili lekara, kako bi se plan ishrane prilagodio vašim potrebama i izbegli nutritivni nedostaci. Tokom sprovođenja dijete važno je voditi dnevnik ishrane i beležiti reakcije organizma, jer se tako najlakše uočavaju obrasci i povezanost između hrane i simptoma.
Pored toga, neophodno je piti dovoljno vode, jer dobra hidratacija olakšava varenje i izbacivanje toksina. Ova dijeta zahteva strpljenje i doslednost, ali može da donese značajno olakšanje osobama koje godinama trpe neobjašnjive simptome.
Izvor: Totallywellness.rs/Zdravlje.kurir.rs
