Ugljeni hidrati ujutru - da ili ne? Prof. dr Dušan Vešović objašnjava zašto je presudan pravilan izbor namirnica
- Jutro je trenutak kada organizam izlazi iz noćnog „posta“ koji često traje 10–12 sati. Tada ćelijama treba gorivo kako bismo započeli dan sa energijom, fokusom i stabilnim metabolizmom. Upravo zato ugljeni hidratiujutru nisu problem – problem je njihov kvalitet - kaže prof. dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada i farmacije i lekar integrativne medicine.
Njegova preporuka su složeni ugljeni hidrati, koji se sporije vare i ne dovode do naglog skoka šećera u krvi.
To su ugljeni hidrati poreklom iz celovitog zrna:
* hleb od integralnog brašna (celo zrno samleveno, ne belo brašno)
* heljda, ovas, raž
* palenta i proizvodi od kukuruznog brašna
* druge glutenske i bezglutenske žitarice od celog zrna
Jedno parče kvalitetnog integralnog hleba ili porcija žitarica sasvim su dovoljni kao osnova doručka.
- Važno je naglasiti da ujutru nema potrebe za opsesivnim brojanjem kalorija. U tom periodu dana metabolizam je aktivniji, a posebno kod osoba sa većom mišićnom masom – energija se brže koristi i sagoreva. Ako smo večerali oko 20 sati, organizam je ujutru gladan s razlogom. Ne treba ignorisati taj signal. Doručak hrani ćelije, hormone i nervni sistem, i omogućava nam da dan započnemo stabilno, bez naglih padova energije i želje za slatkim. Zato su složeni ugljeni hidrati ujutru saveznik, a ne neprijatelj. Oni daju dugotrajnu energiju, sitost i podržavaju zdrav metabolizam – baš onako kako telo ujutru i traži - objašnjava dr Vešović.
Šta su ugljeni hidrati?
Ugljeni hidrati su primarni izvor energije za naše telo. Digestivni sistem pretvara ugljene hidrate u glukozu, koja se koristi kao gorivo za ćelije, tkiva i organe. Pored toga, ugljeni hidrati su neophodni za pravilno funkcionisanje mozga i centralnog nervnog sistema. Njihova uloga u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi čini ih nezamenljivim za svakodnevne aktivnosti i fizičke napore. Bez adekvatnog unosa ugljenih hidrata, telo bi se oslanjalo na proteine i masti kao sekundarne izvore energije, što može dovesti do metaboličkih poremećaja.
