Umerenost posle posta: Stručnjaci Batuta otkrivaju kako da se bezbedno vratite uobičajenoj ishrani
Post donosi značajne promene u načinu ishrane. Sa ishrane, u čijoj osnovi su meso, jaja, mlečni proizvodi, prelazi se na ishranu koju čine voće, povrće, žitarice i riba. Posna hrana sprema se na vodi ili na malo ulja i kao takva lakše se vari od masne, začinjene hrane.
Međutim, po završetku posta, nakon višenedeljnog načina ishrane bez namirnica životinjskog porekla i hrane spremljene na vodi ili na malo ulja, vraćate se uobičajenoj ishrani. Ukoliko ne povedete računa o količini hrane koju unosite nakon posta, kao i o načinu njene pripreme, mogu se javiti mučnina, nadutost i bol u stomaku.
Kako da izbegnete ove zdravstvene tegobe?
Činjenica je da je prazničnoj trpezi teško odoleti, jer se na njoj nalazi sve ono čega ste se tokom posta odricali. Voće, povrće, žitarice i riba bivaju zamenjeni mesom, rolatima, pečenjem, salatama sa majonezom i pavlakom. Kada se tome dodaju kolači, torte i alkohol, dobija se izuzetno kaloričan obrok.
Ukoliko se ovakva hrana unese u većoj količini odjednom, mogu se javiti ranije pomenuti zdravstveni problemi, zbog čega je neophodno da prelazak sa posne na mrsnu hranu bude postepen. Preporučuje se unos manjih količina hrane raspoređenih u 3 do 5 obroka tokom dana. Važno je da obratite pažnju i na način pripreme hrane.
Kuvana i dinstana jela, pripremljena sa manjom količinom ulja, lakša su za varenje u odnosu na pohovanu i prženu hranu. Uvođenje mesa u ishranu trebalo bi započeti piletinom i ćuretinom, uz zadržavanje ribe u jelovniku najmanje dva puta nedeljno.
Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, preporučuje se da se najpre uvedu mlad sir, jogurt, kiselo mleko, odnosno proizvodi sa nižim sadržajem mlečne masti. Ne treba zaboraviti ni na redovan unos voća, svežih salata, orašastih plodova i žitarica.
Kako pravilno izaći iz posta?
Prilikom prelaska sa posne na mrsnu hranu važno je da budete svesni da se namirnice kojih ste se odricali tokom posta moraju uvoditi postepeno i u manjim količinama. Dan je preporučljivo započeti jogurtom, parčetom hleba, mladim sirom ili manjom količinom ovsenih pahuljica.
Ručak može da se sastoji od pileće supe, kuvanog ili pečenog belog mesa ili ribe, povrća i sveže salate, dok se slični, lakši obroci mogu konzumirati i za večeru. Nakon nekoliko dana moguće je vratiti se uobičajenoj ishrani, uz neizostavno poštovanje principa umerenosti i pravilnog rasporeda obroka.
Završetkom Božićnog posta često nema mnogo vremena za pripremu izlaska iz posta, s obzirom na to da vas već na sam Božić očekuje bogata trpeza. Iz tog razloga važno je da ne preskačete lagan doručak. Kada je reč o ručku, preporučuje se da najpre uzmete manju količinu pečenja, uz izbegavanje teških priloga i salata sa majonezom.
Osnovu obroka trebalo bi da čine sveže salate i lakši prilozi. Kolače nije preporučljivo konzumirati odmah nakon ručka. Važno je da jedete polako, probate različite namirnice u manjim količinama i pravite pauze tokom obroka.
Savetovalište za zdrav izlazak iz posta
Izlazak iz posta donosi značajne promene u načinu ishrane. Podršku u postepenom prelasku sa posne na mrsnu hranu, pravilnom rasporedu obroka i očuvanju zdravlja, odnosno u sprečavanju nastanka određenih zdravstvenih problema koji mogu nastati usled nagle promene ishrane, mogu vam pružiti lekari Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.
Izvor: Batut.org.rs/Zdravlje.Kurir.rs
OMAD ili mono dijeta - Da li je bolje jesti samo jednom dnevno ili istu namirnicu tokom celog dana?
