Kako se izboriti sa prolećnim umorom? Ove namirnice podižu energiju i serotonin

Dugoročna analiza koja je obuhvatila više od 40.000 žena pokazuje da ishrana bogata namirnicama koje sadrže flavonoide – poput bobičastog voća, jabuka i citrusa, može biti povezana sa većim nivoom trajne sreće i optimizma. Istovremeno, osobe koje imaju viši nivo psihološkog blagostanja češće održavaju i zdravije prehrambene navike.

Psihološko blagostanje predstavlja složen koncept koji obuhvata sreću, optimizam i osećaj svrhe u životu. Sve više se prepoznaje kao važan faktor opšteg zdravlja. Viši nivoi blagostanja povezani su ne samo sa boljim kvalitetom života, već i sa manjim rizikom od hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes, kao i sa dužim životnim vekom.

Smatra se da je deo ovog efekta povezan sa zdravijim životnim navikama redovnom fizičkom aktivnošću, uravnoteženom ishranom i izbegavanjem štetnih ponašanja.

Veza između psihološkog blagostanja i zdravstvenog ponašanja je dvosmerna. Ljudi koji se osećaju zadovoljnije i optimističnije češće usvajaju zdrave navike, a upravo te navike dodatno doprinose boljem mentalnom stanju. Ova međusobna povezanost ukazuje na značaj integrisanog pristupa zdravlju koji uključuje i mentalne i fizičke aspekte.

Brojna istraživanja već su pokazala da način ishrane bogat voćem, povrćem i integralnim žitaricama može biti povezan sa manjim rizikom od depresije i drugih poremećaja mentalnog zdravlja. Posebnu pažnju naučnika privlače flavonoidi – bioaktivna polifenolna jedinjenja koja se u velikim količinama nalaze u bobičastom voću, citrusima, crnom luku, čaju i kakau.

Flavonoidi imaju potencijalne neuroprotektivne efekte jer mogu uticati na smanjenje neuroinflamacije, regulaciju neurotransmitera i podsticanje neurogeneze i sinaptičke plastičnosti. Takođe deluju i kroz interakciju sa crevnim mikrobiomom, čime posredno utiču na signalne puteve između creva i mozga.

Veći unos flavonoida povezan sa većim optimizmom

Rezultati su pokazali da su žene koje su unosile više namirnica bogatih flavonoidima imale veću verovatnoću da tokom vremena zadrže viši nivo sreće i optimizma.

Kod pojedinih namirnica, poput jagoda, jabuka, pomorandži i grejpfruta, zabeleženo je povećanje verovatnoće trajne sreće za oko 3 do 8 odsto. Još izraženiji efekat primećen je kod optimizma – kod žena koje su češće jele jagode, borovnice, jabuke i citruse verovatnoća trajnog optimizma bila je veća za približno 10 do 16 procenata.

Takođe je uočeno da su žene sa višim nivoom sreće i optimizma imale veću verovatnoću da tokom vremena održavaju i veći unos flavonoida, što dodatno potvrđuje dvosmernu povezanost između psihološkog blagostanja i zdravih prehrambenih navika.

Zanimljivo je da svi izvori flavonoida nisu pokazali iste efekte. Na primer, čaj i crno vino, iako značajno doprinose ukupnom unosu flavonoida, nisu bili značajno povezani sa trajnim osećajem sreće ili optimizma nakon statističkog prilagođavanja.

Izvor: news-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs

Šta je sezonski afektivni poremećaj? Ako prepoznate ove simptome obratite se lekaru