Dijeta za kamen u bubregu: Šta jesti, a šta izbegavati za brži oporavak?

Ishrana igra ključnu ulogu ne samo u prevenciji kamena u bubregu, već i u njihovom lečenju. Ako imate kamen u bubregu ili ste u visokom riziku od razvoja kamena, neophodno je znati šta treba jesti, a šta izbegavati.

Dijetetski tretman kamena u bubregu fokusira se na smanjenje prezasićenosti urina jedinjenjima koja stvaraju kamen, uz održavanje nutritivne adekvatnosti.

Stručnjak za ishranu Ritika Šarma, viši dijetetičar u bolnici Sarvodaja u Faridabadu, preporučuje sledeće dijetetske savete:

• Adekvatan unos kalcijuma (1000–1200 mg/dan) iz hrane kao što su mleko i kiseli sir je neophodan, jer on vezuje oksalat u crevima i smanjuje njegovu apsorpciju i izlučivanje urinom.
• Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje kalijum, magnezijum i citrat, koji inhibiraju stvaranje kamena smanjenjem izlučivanja kalcijuma urinom i povećanjem nivoa citrata u urinu.
• Citrusno voće, posebno limun, korisno je zbog sadržaja citrata, koji je u kompleksu sa kalcijumom i sprečava agregaciju kristala.
• Cela zrna i hrana biljnog porekla takođe doprinose poboljšanom sastavu urina i opštem zdravlju bubrega.

Šta treba izbegavati ako imate kamen u bubregu

Određeni faktori ishrane mogu povećati rizik od nefrolitijaze promenom hemije urina.

Istraživanje objavljeno u časopisu za porodičnu medicinu i primarnu zdravstvenu zaštitu ukazuje da visok unos natrijuma (>2.300 mg/dan) podstiče povećano izlučivanje kalcijuma urinom (hiperkalciurija), čime se povećava rizik od kamenaca na bazi kalcijuma.

Prekomerna konzumacija dodatih šećera, posebno fruktoze, može povećati nivo kalcijuma, oksalata i mokraćne kiseline u urinu.

Ishrana bogata životinjskim proteinima (posebno crvenim i prerađenim mesom) dovodi do povećanog opterećenja kiselinom, smanjenog citrata u urinu i povećanog izlučivanja mokraćne kiseline, što sve pogoduje stvaranju kamena.

Hrana koja izaziva kamen u bubregu

Na formiranje kamena u bubregu, posebno kamena kalcijum-oksalata, snažno utiče unos oksalata putem ishrane. Hrana poput spanaća, cvekle, orašastih plodova, čokolade, čaja i sojinih proizvoda sadrži mnogo oksalata i može doprineti povećanom izlučivanju oksalata urinom kada se konzumira u prekomernim količinama.

Povišeni oksalat u urinu podstiče prezasićenost i kristalizaciju kalcijumom. Potpuno izbegavanje nije uvek neophodno; umesto toga, ovu hranu treba konzumirati umereno i poželjno uz hranu koja sadrži kalcijum kako bi se smanjila apsorpcija oksalata. Individualna osetljivost i sastav kamena trebalo bi da vode specifična dijetetska ograničenja.

Dijeta za prevenciju kamena u bubregu

Dugoročna prevencija bubrežnih kamenaca zahteva multifaktorski dijetetski pristup usmeren na optimizaciju sastava urina.

• Održavanje adekvatne hidratacije, uravnotežen unos kalcijuma i ograničavanje natrijuma i prekomernog unosa proteina su centralne strategije.
• Uključivanje hrane bogate alkalijama, poput voća i povrća, pomaže u održavanju pH vrednosti urina i povećava izlučivanje citrata, što inhibira stvaranje kamena.
• Kombinovanje hrane bogate oksalatom sa izvorima kalcijuma tokom obroka može smanjiti apsorpciju oksalata u crevima.
• Kontrola telesne težine i metabolička kontrola su takođe važni, jer su gojaznost i insulinska rezistencija povezani sa povećanim rizikom od stvaranja kamena.

Koliko vode treba piti da biste sprečili kamen u bubregu

Unos tečnosti je najvažniji faktor koji se može promeniti u prevenciji kamena u bubregu.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu „Granice javnog zdravlja“, kliničke smernice preporučuju postizanje izlučivanja urina od najmanje 2–2,5 litara dnevno, što obično zahteva unos tečnosti od približno 2,5–3 litra dnevno, prilagođeno klimi i nivou aktivnosti.

• Povećan unos tečnosti smanjuje prezasićenost urina kalcijumom, oksalatom i mokraćnom kiselinom, čime se smanjuje verovatnoća stvaranja kristala.
• Praćenje boje urina (ciljajući na bledožutu) je praktičan pokazatelj adekvatne hidratacije.
• Unos tečnosti kao što su voda, voda sa limunom (izvor citrata) i mlaćenica može dodatno pomoći u prevenciji kamena.

Vrste kamena u bubregu 

Iako je dehidratacija glavni uzrok stvaranja kamena u bubregu, ishrana takođe može uticati na njih. Ovo su četiri vrste kamena u bubregu i različite dijete za svaku od njih.

Kamenje kalcijum-oksalata

Prema Nacionalnoj fondaciji za bubrege, ovi kamenci se formiraju zbog velike potrošnje oksalata i natrijuma.

• ograničite ili izbegavajte hranu bogatu oksalatom
• kombinujte je sa kalcijumom
• povećajte unos kalcijuma
• smanjite so
• jedite meso, umereno

Kamenje mokraćne kiseline

Primenjujte dijetu sa niskim sadržajem purina:

• izbegavajte crveno meso, školjke, iznutrice i alkohol
• jedite više voća i povrća
• smanjite unos šećera
• održavajte dobru hidrataciju

Kamenje kalcijum-fosfata

• smanjite unos životinjskih proteina
• ograničite so
• smanjite unos fosfora
• izbegavajte zamene za so

Struvitni kamen

• povezani su sa urinarnim infekcijama
• održavanje adekvatne hidratacije je ključna

Cistinski kamen

• retki i genetski uslovljeni
• potrebna je ekstremna hidratacija

Kada posetiti lekara?

Kamen u bubregu se može sprečiti i uspešno lečiti odgovarajućom ishranom i merama zaštite, ako ste u riziku ili imate simptome, obratite pažnju na:

• promenljiv ili nepodnošljiv bol u leđima ili boku
• osećaj peckanja ili bol pri mokrenju
• groznicu sa drhtavicom
• prisustvo krvi u urinu

Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koji od ovih simptoma.

Izvor: Onlymyhelth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Može li previše proteina da ošteti bubrege? Doktor upozorava na tihe promene bez simptoma