Marketing već decenijama koristi naučnu terminologiju ne bi li prodao što više proizvoda. Ali u poslednje vreme je postalo veoma popularno koristiti nauku kako bi se potvrdile i objasnile dobrobiti nekog brenda, a neretko se pozajmljuju reči iz naučnih oblasti kako bi se prodavali proizvodi koji nisu dovoljno ispitani, kako u tradicionalnim medijima poput dnevnih novina i televizije, tako i na društvenim medijima putem influensera.
- Potrošači se često bombarduju zbunjujućim objašnjenjima od strane kompanija koje žele da se predstave kao zdravstveno orijentisane, jer kupci danas daju prioritet naučnim dokazima. Međutim, često ne umeju da razdvoje istinu od izmišljotina – objašnjava Siena Pikioni, analitičarka iz Velike Britanije.
Ali, ipak postoji način da se zaštitite, a to je znanjem.
Manipulisanje listama sastojaka
Kompanije često pokušavaju da zarade na modnim trendovima kao što su adaptogeni i aktivni ugalj, koje često možete pronaći na listi sastojaka proizvoda poput keksa i paste za zube. Može se manipulisati čak i sa sastojcima za koji se zna da su efikasni. Pa tako brendovi za lepotu i negu kože, na primer, mogu da kažu da njihova hidrantna krema sadrži 0,2 procenta vitamina C, iako dokazi pokazuju da bi količina morala biti veća da bi imala bilo kakav efekat.
Nejasni termini poput “busteri”
Proizvođači koriste reči bez jasnih i specifičnih definicija, kao što su „pomaže“, „promoviše“, „podržava“, „stimuliše“, „podstiče“ i „optimizuje“ da bi sugerisali kako proizvod ima pozitivne zdravstvene ishode.
- Ne postoji kvantitativni način da se izmeri dvosmislena reč kao što je „podrška“, pa se kompanije koje proizvode suplemente često oslanjaju na gorepomenute termine, a na proizvodu negde najsitnijim slovima napišu da suplement nije namenjen za terapiju ili prevenciju neke bolesti – napominje Džonatan Džeri, istraživač i naučni komunikator sa kanadskog Univerziteta Mekgil.
Ostale često korišćenje fraze na proizvodima za lepotu i ličnu higijenu su „klinički testirano“, „podržano istraživanjem“, „preporučeno od strane lekara“ i „zasnovano na dokazima“ , a često im nedostaje kontekst kojim bi trebalo da budu verifikovani, odnosno nigde ne piše kakvi su bili rezultati tih kliničkih testova, koji je kvalitet bio tog istraživanja, ko ga je vodio, i da li je ta osoba bila zaista istraživač ili samo kompanija koja ima udela u prodaji tog proizvoda.
Upitne studije
- “Wellness” brendovi često na svojim sajtovima ostavljaju linkove koji vode do određenih studija, ali neke od njih su samo sažeci novih podataka bez pominjanja proizvoda koji se promoviše. Mnoge kompanije uključuju čak i istraživanja koja nisu nikako povezana sa tvrdnjom koja se nalazi na njihovom proizvodu. Ono što bi trebalo da stoji jesu rezultati detaljne studije samog proizvoda, koji pokazuju kako on zaista deluje – objašnjava Nik Tiler, istraživač iz Medicinskog centra Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
Kada razmišljate o kupovini nekog popularnog suplementa ili proizvoda, zapamtite da „rezultati najnovije studije“ ne znače mnogo, napominju stručnjaci. Pa tako trenutno popularne flaše za spremanje kombuče tvrde da su ove flaše “pogodne za zdravlje mikrobioma”, iako su istraživanja mikrobioma tek u svom začetku.
Pre nego što posegnete za novčanikom, dajte prednost izvorima koji uključuju veći broj dokaza o nekoj temi i imajte na umu da nijedan sastojak ne može da promeni vaše zdravlje preko noći. Da je proizvod zaista lek za sve, svaka medicinska organizacija bi požurila da ga odobri. I obično sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito, obično i nije u potpunosti istinito.
Izvor: Sydney Morning Herald
NE PROPUSTITE
