10 namirnica za lepotu: Doktor otkriva da što ih više jedete, lice će vam izgledati mlađe

Ako vam se čini da skupa kozmetika ne daje rezultate koje očekujete, možda je vreme da pogledate šta se nalazi na vašem tanjiru. Koža ne reaguje samo na ono što nanosite spolja, već i na ono što unosite svakodnevno, a određene namirnice mogu da imaju snažan efekat na njen izgled, tonus i elastičnost.

Losos pozitivno utiče na proizvodnju kolagena i bogat je omega-3 masnim kiselinama.

Studija objavljena 2017. u Journal of Nutrition pokazala je da redovan unos tokom 12 nedelja može da poveća elastičnost kože za oko 28 odsto. Preporuka je da se losos unosi dva puta nedeljno, najbolje na pari, u rerni ili grilovano.

Avokado

Avokado pomaže u borbi protiv glikacije, procesa koji ubrzava starenje kože i gubitak sjaja. Bogata kombinacija likopena i vitamina C može da smanji stvaranje AGE molekula (nastaju kada se šećeri spontano vežu za proteine ili lipide u organizmu bez učešća enzima) koji oštećuju kolagen. Taj proces polako menja strukturu tkiva i smatra se jednim od važnih biohemijskih mehanizama starenja.

Istraživanje Univerziteta u Seulu pokazalo je da petnaest mg likopena dnevno može da smanji produkt glikacije kože za 23 odsto nakon osam nedelja.

Zlatno kurkuma mleko

Kurkuma mleko podstiče mikrocirkulaciju kože. Aktivni sastojak kurkume, kurkumin, poboljšava cirkulaciju, a u kombinaciji sa crnim biberom njegova apsorpcija je značajno veća.

Studije pokazuju da 200 ml dnevno tokom četiri nedelje može da smanji crvenilo kože za oko 19 odsto.

Mača

Mača usporava starenje dubokih slojeva kože. Sadrži veoma visok nivo EGCG antioksidansa, čak tri puta više nego običan zeleni čaj. Ovaj sastojak može da inhibira aktivnost metaloproteinaza, enzima koji razgrađuju kolagen.

Japanska istraživanja su pokazala da osobe koje svakodnevno piju maču imaju do 40 odsto sporiji proces opuštanja kože lica u odnosu na one koji je ne unose.

Čeri paradajz

Čeri paradajz pomaže koži da zadrži vlagu. Kombinacija mononezasićenih masnih kiselina i vitamina E može da formira prirodni zaštitni film koji sprečava gubitak hidratacije.

Visok sadržaj antioksidansa doprinosi zdravom i sjajnom izgledu kože. Čeri paradajz ima nešto veću koncentraciju antioksidanasa poput likopena i vitamina C, jer sadrži manje vode, ali su te razlike u odnosu na običan paradajz male i nemaju značajan uticaj na zdravlje kože.

Semenke bundeve

Semenke bundeve izuzetno bogate cinkom, čak više nego mnoge druge namirnice. U kombinaciji sa linolnom kiselinom pomažu obnovi kožne barijere.

Nemačka dermatološka istraživanja pokazuju da 20 g dnevno može da ubrza obnovu epidermisa za oko 13 odsto.

Ljubičasti batat

Ljubičasti batat povećava čvrstinu kože zahvaljujući snažnoj kombinaciji antocijanina i vlakana. Antocijanini je prirodni pigment voća i povrća koji ima snažan antioksidativni efekat i smanjuje štetne posledice oksidativnog stresa u koži.

Studija sa Harvard Medical School navodi da ljudi koji ga jedu tri puta nedeljno imaju 31 odsto više elastina u koži u odnosu na prosečnu populaciju. Kako ga kod nas gotovo nema u prodaji, zamenite ga ljubičastim kupusom koji takođe sadrži  antocijanine.

Borovnice

Borovnice sadržečak 21 vrstu antocijanina, a njihova količina je posebno visoka u porciji od 100 grama.

Redovno unošenje tokom osam nedelja može da smanji oksidativna oštećenja kože za oko 17 odsto. Takođe mogu da imaju pozitivan efekat na zdravlje očiju.

Crveni pasulj

Crveni pasulj pomaže u smanjenju zadržavanja vode i otoka. Sadrži dva do tri puta više kalijuma nego banana, a saponini dodatno pomažu u regulaciji tečnosti u organizmu. Često se preporučuje kao kaša od crvenog pasulja i koiks semena za doručak. Reč je o zrnu biljke coix lacryma-jobi, poznate kao Jovove suze, koje možete da nađete u prodavnicama zdrave hrane.

Potrebno je umereno unošenje tokom menstruacije ili kod osoba koje imaju "hladnu konstituciju".

Bademi

Bogati su vitaminom E i zdravim mastima koje pomažu u zaštiti kože od oksidativnog stresa.

Bademi takođe mogu da doprinesu smanjenju otoka i poboljšanju elastičnosti kože kada se redovno unose u umerenim količinama.

Možemo li biti lepi ako nismo zdravi? Prof. dr Vešović objašnjava odakle dolazi pravi sjaj