Nutricionista otkriva dve navike koje pobeđuju masnu jetru: Poboljšanje se vidi već za 12 nedelja
Pravilna i uravnotežena ishrana je osnovni korak u lečenju masne jetre, ističe Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista. Kako navodi, važno je jesti u isto vreme svakog dana, birati raznovrsne namirnice i voditi računa o količini. Ishranu treba uskladiti sa dnevnim aktivnostima, uz smanjenje unosa ugljenih hidrata i zasićenih masti.
- Ono što želim da naglasim jeste značaj fizičke aktivnosti u borbi protiv bolesti masne jetre. Kao i kod mršavljenja, i ovde je važno uvesti redovno vežbanje kako bi se sagorevale kalorije koje bi se inače skladištile kao mast.
Mišići pomažu da se reguliše mast i šećer
Povećanje telesne težine je glavni uzrok masne jetre. Manje od 5 odsto osoba koje imaju masnu jetru ne zna za nju, delom zato što simptomi često ostaju skriveni, a takođe i zato što mnogi lekari imaju tendenciju da potcene njenu rasprostranjenost.
Masna jetra se razvija sporo. Dugi periodi viška hranljivih materija poput masti i glukoze u krvi; bilo da je u pitanju ishrana, neaktivnost, stres, infekcija ili drugi uzroci – mogu preopteretiti vašu jetru. Ove dodatne hranljive materije se skladište kao mast u jetri.
Vežbanje može pomoći u obnavljanju ravnoteže, počevši od mišića. Mišići su najveći potrošač glukoze u telu, glavnog šećera u krvi, a fizička aktivnost čini da jetra sagoreva više masti i pretvara ih u gorivo za mišiće. Vežbanje takođe povećava metabolizam i kardiovaskularno zdravlje, što olakšava sagorevanje goriva aerobnim vežbama.
To pomaže u sprečavanju nakupljanja masti u jetri. Takođe pomaže u kontroli šećera u krvi (glukoze).
Insulinska rezistencija
Ako se preteruje u ishrani i to u dužem vremenskom periodu, moguće je da se razvije insulinska rezistencija, u kojem telo prestaje da skladišti višak glukoze, umesto toga ostavljajući opasno visoke nivoe šećera u krvi. Visok nivo šećera u krvi povezan je sa brojnim ozbiljnim medicinskim stanjima, uključujući oštećenje nerava, dijabetes i bolesti jetre.
Nema sumnje da loša osetljivost na insulin, ili ono što nazivamo insulinskom rezistencijom, zaista pokreće skladištenje masti u jetri. Ako osobi sa insulinskom rezistancijom sugerišete da vežba svaki dan, za tri do sedam dana može očekivati prve znake poboljšanja.
Efekat fizičke aktivnosti u borbi protiv bolesti jetre
Efekat vežbanja može biti merljiv, čak i ako ne radite ništa drugo da pomognete da jetra bolje radi. Većina pacijenata, ako bi išla u teretane 6-7 dana u nedelji, verovatno ne bi obilazili lekarske ordinacije.
- Mnogi nutricionisti, pa i ja, naglašavaju da je ishrana važna barem koliko i vežbanje. Visoko prerađena hrana je puna kalorija koje uzrokuju nakupljanje masti u jetri, belo brašno, šećer, slatkiši, sokovi i masna brza hrana.
Potrebno je nekoliko minuta da se pojede mafin od 500 kalorija. Toliko kalorija je dovoljno za 40 minuta trčanja, ali nakon toga ćete biti gladni.
- Svaka fizička aktivnost je korisna, važno je samo da se krećete. Različite vrste vežbanja imaju različite efekte: aerobne vežbe, poput džogiranja, pomažu u sagorevanju masti i sprečavaju njihovo nakupljanje u jetri, dok anaerobne vežbe, poput dizanja tegova, povećavaju mišićnu masu i pozitivno utiču na metabolizam.
Ali manje je važno kako vežbate nego koliko često.
Većina istraživanja je pokazala da programi od 30 do 60 minuta dnevno, tri puta nedeljno tokom 12 nedelja, smanjuju masnoću u jetri. Najvažniji cilj je izbegavanje sedenja. I intenzitet može biti manje važan od doslednosti.
Osobe koje su dodale malo džogiranja brzom hodanju nisu izgubili više masti u jetri od onih koji su samo brzo hodali, prema istraživanju Američkog udruženja kliničke endokrinologije.
Koji je cilj?
Gubitak težine nije glavni cilj vežbanja, iako pomaže u sprečavanju povećanja telesne težine. Vežbanje može pomoći u poboljšanju masne jetre čak i ako ne vidite pomak na vagi, povećanjem mišića, sagorevanjem više glukoze i poboljšanjem insulinske rezistencije.
- Vežbajte sa prijateljima, tako ćete se bolje motivisati da uspete u svome poduhvatu. Misao da vas ekipa čeka pre nego što počnete sa trčanjem ili vožnjom bicikla može imati psihološki podsticaj koji vam je potreban da se pokrenete - savetuje nutricionista.
Intenzitet treninga je individualna stvar i zavisi od trenutne fizičke kondicije. Neki koji su u boljoj formi mogu da ubace kratke intervale bržeg trčanja, pa zatim da se oporave laganom šetnjom, dok će drugima sasvim dovoljno biti i svakodnevna šetnja hodnikom ili lagano kretanje. Najvažnije je da se telo pokrene – svaka aktivnost je važna.
Izvor: nadijeti.com/Zdravlje.Kurir.rs
