Energetska pića i lekovi: Opasna kombinacija koju mnogi ignorišu, a uništava zdravlje – upozorava farmaceut
Energetska pića postala su deo svakodnevice – konzumiraju se u pokretu, na poslu, u teretani ili tokom noćnih smena, često bez razmišljanja o tome šta zapravo sadrže.
Iako se reklamiraju kao brz izvor energije i koncentracije, njihova kombinacija stimulansa može imati ozbiljan uticaj na organizam, naročito kod osoba koje istovremeno koriste terapiju za povišen krvni pritisak, srčane bolesti, anksioznost, nesanicu ili druge hronične tegobe.
Stručnjaci upozoravaju da energetska pića nisu bezazlen napitak niti „obična kafa u limenci“.
Ona sadrže farmakološki aktivne supstance, pre svega velike količine kofeina, ali i druge stimulanse čije se dejstvo međusobno pojačava. Zbog toga mogu uticati na efikasnost lekova, pojačati neželjene efekte terapije ili dovesti do zdravstvenih problema poput ubrzanog rada srca, skoka krvnog pritiska, nesanice, nervoze i poremećaja srčanog ritma.
U apotekama i ordinacijama sve češće se čuje rečenica: „Popio sam samo jedno energetsko piće, to nije lek“. Međutim, problem je upravo u tome što se njihov uticaj često potcenjuje, iako sastav može značajno delovati na organizam, posebno kod osoba koje redovno koriste terapiju.
Sastav koji može biti rizičan
Najčešći sastojci energetskih pića su kofein (često u visokim dozama), guarana kao dodatni izvor kofeina, taurin, biljni ekstrakti poput ginsenga i yerba mate, velike količine šećera ili veštačkih zaslađivača, kao i dodaci poput vitamina B i L-karnitina.
Problem nije u jednom sastojku pojedinačno, već u njihovoj kombinaciji. Organizam energetska pića ne doživljava kao hranu, već kao snažan stimulans.
- Iz ugla farmaceuta, najveći rizik predstavljaju upravo interakcije – situacije u kojima energetska pića mogu da promene dejstvo leka, pojačaju neželjene efekte terapije ili utiču na njenu bezbednost i efikasnost - objašnjava Emilija Trbović, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Mogući neželjeni efekti
Prekomerna ili redovna konzumacija energetskih pića može dovesti do nesanice, dijareje, hipertenzije, tahikardije, razdražljivosti, anksioznosti, pa čak i kardiovaskularnih poremećaja i oštećenja bubrega.
- Jedan od efekata koji najviše zabrinjava jeste njihov uticaj na srce. Studije pokazuju da energetska pića mogu povećati broj otkucaja srca i krvni pritisak, što kod osetljivih osoba može dovesti do aritmija. Dugotrajna upotreba povezuje se i sa kardiomiopatijom – stanjem u kojem srce slabi i gubi sposobnost efikasnog pumpanja krvi.
Pojedina istraživanja objavljena u stručnim časopisima, uključujući i The Journal of Pediatrics, ukazuju na zabrinutost zbog kardiovaskularnih efekata kod adolescenata koji redovno konzumiraju ova pića.
Šećer, zavisnost i metabolizam
Mnoga energetska pića sadrže i velike količine šećera, što može doprineti gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i povećanom riziku od dijabetesa tipa 2.
- Prekomerna stimulacija organizma može dovesti i do psihološke zavisnosti od kofeina i narušavanja ritma spavanja. Preporučeni bezbedan dnevni unos kofeina za zdrave odrasle osobe iznosi oko 400 mg, ali efekti značajno variraju u zavisnosti od individualne osetljivosti.
Alkohol i energetska pića – posebno rizična kombinacija
Posebnu opasnost predstavlja kombinovanje energetskih pića i alkohola.
- Alkohol usporava centralni nervni sistem, dok kofein iz energetskih pića privremeno povećava budnost i „maskira“ osećaj pijanstva. To može dovesti do toga da osoba unese veće količine alkohola nego što bi inače, jer ne oseća realan nivo opijenosti. Iako deluju budnije, kognitivne i motoričke sposobnosti ostaju značajno narušene, što povećava rizik od saobraćajnih nesreća, povreda i rizičnog ponašanja.
Interakcije sa lekovima
Energetska pića mogu uticati na različite grupe lekova. Kod terapije za povišen krvni pritisak, kofein može privremeno smanjiti efekat lekova i izazvati skok pritiska i ubrzan rad srca.
- Kod lekova za smirenje i nesanicu dolazi do suprotnog efekta – stimulansi iz energetskih pića umanjuju njihovo dejstvo. Kod pojedinih antidepresiva mogu se pojačati neželjeni efekti poput nervoze i nesanice. Takođe, kombinacija sa analgeticima i antiinflamatornim lekovima može dodatno opteretiti jetru i bubrege, naročito pri dugotrajnoj upotrebi. Važno je napomenuti da interakcije ne moraju izazvati trenutne simptome, već se često razvijaju postepeno.
Poseban rizik kod mladih
Kod mladih osoba brzo se razvija tolerancija na kofein, kao i psihološka zavisnost. Poremećaj sna postaje hroničan, a energetska pića se sve češće koriste kao zamena za odmor.
Farmaceuti naglašavaju da energetska pića nisu sportski napici niti sredstva za hidrataciju. Tokom fizičke aktivnosti mogu dodatno opteretiti srce i organizam.
- Međunarodno društvo za sportsku ishranu (ISSN) navodi da kofein može poboljšati budnost i izdržljivost kod odraslih, ali istovremeno upozorava na rizike prekomerne upotrebe, posebno kod osoba sa zdravstvenim problemima. Energetska pića ne treba posmatrati kao bezopasne napitke. Poseban oprez potreban je kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima, povišenim pritiskom, dijabetesom, anksioznim poremećajima, trudnica i svih koji koriste terapiju. Energetska pića ne leče umor – ona ga prikrivaju. Umor je signal organizma, a njegovo stalno ignorisanje može imati posledice.
