Jedan pregled može da spreči šlog: Dr Sandra Radak objašnjava ko mora da kontroliše krvne sudove vrata
Svake godine više od 25.000 ljudi u Srbiji doživi moždani udar. Među najčešćim uzrocima ishemijskog šloga, pored bolesti srca i opstrukcije malih krvnih sudova mozga, nalazi se i karotidna bolest, koja je odgovorna za čak 20 do 40 odsto slučajeva.
Karotidne arterije su glavne arterije vrata koje snabdevaju krvlju veći deo mozga zadužen za razmišljanje, govor, senzorne i motorne funkcije. Kada dođe do njihovog suženja ili zapušenja, povećava se rizik od moždanog udara. Najčešći uzrok ovog problema je ateroskleroza, stanje u kom se masne naslage (plakovi) od holesterola, kalcijuma i drugih supstanci talože na unutrašnjim zidovima arterija.
– Ta suženja se razvijaju godinama i otežavaju dotok krvi u mozak, a na kraju dovode do šloga. Posledice su teške i, za razliku od drugih organa, mozak se vrlo teško ili nikako ne oporavlja. To je veoma teška bolest i za bolesnika i za njegovu porodicu – objašnjava mr sci. med Sandra Radak, internista-angiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Karotidna bolest često prolazi bez simptoma
Jedan od najvećih problema jeste to što karotidna bolest može dugo da se razvija bez ikakvih tegoba, pa moždani udar često bude njen prvi znak.
Ipak, određeni simptomi mogu da upozore na postojanje ovog oboljenja, a to su:
* nesvestice
* vrtoglavice
* prolazni gubitak vida na jednom oku
* otežan govor
* slabost ruke ili noge
* zaboravnost
Karotidna bolest predstavlja suženje ili zapušenje karotidnih arterija. Uglavnom je asimptomatska, a moždani udar može često biti prva manifestacija.
Dijagnoza se postavlja jednostavnim i bezbolnim pregledom
Karotidna bolest otkriva se ultrazvučnim pregledom krvnih sudova vrata, odnosno doplerom karotidnih arterija.
– Dijagnoza karotidne bolesti postavlja se ultrazvučnim pregledom, doplerom krvnih sudova vrata ili karotida. Ultrazvuk je bezbolna, komforna i veoma precizna dijagnostička metoda. Pregled kratko traje, 20–30 minuta, nije potrebna nikakva priprema, a mi za to kratko vreme imamo kompletan uvid u stanje karotidnih arterija – kaže doktorka Radak.
Kada je potrebna operacija?
Ako suženje karotidnih arterija nije veliko, odnosno manje je od 50 odsto, pacijenti se uglavnom leče lekovima i redovno kontrolišu ultrazvukom na šest do 12 meseci.
– Ako su suženja veća od 70 odsto, zbog rizika od šloga, demencije i drugih oboljenja, pacijenta šaljemo vaskularnom hirurgu.
Doktorka ističe da je dobra vest to što su karotidne arterije lako dostupne i za dijagnostiku i za lečenje.
– Dobra vest je da su arterije na vratu lako dostupne i za dijagnostiku i za lečenje, što ukazuje na to da je prevencija moždanog udara lako izvodljiva. Nekad samo jedan pregled može da spreči šlog – ističe doktorka Radak.
Ko bi trebalo redovno da kontroliše karotide?
Pošto se simptomi mogu izostati čak i kod veoma izraženih suženja arterija, stručnjaci naglašavaju značaj preventivnih pregleda.
– Savetuju se redovni preventivni pregledi ultrazvukom krvnih sudova vrata kod ljudi starijih od 50 godina, hipertoničara, osoba s dijabetesom, pušača i pacijenata koji već imaju neko oboljenje krvnih sudova ili imaju u porodici nekoga s bolešću vratnih arterija – navodi doktorka Radak.
Pravovremeni ultrazvučni pregled karotidnih arterija može da otkrije problem pre nego što dođe do moždanog udara i tako omogući blagovremeno lečenje i spreči ozbiljne posledice.
