Artritis nije samo bolest zglobova, povećava rizik za infarkt i šlog: Reumatolog otkriva simptome i znakove za uzbunu
Iako mnogi smatraju da je artritis samo oboljenje zglobova, reumatoidni artritis i druge zapaljenske reumatske bolesti mogu da ostave posledice i na druge organe, posebno na srce i krvne sudove. Istraživanja pokazuju da osobe sa reumatoidnim artritisom imaju oko 70 odsto veći rizik od srčanog i oko 40 odsto veći rizik od moždanog udara. Zašto se to dešava, koje simptome ne treba zanemariti i kako smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija, za naš portal objašnjava dr Ivica Jeremić, reumatolog.
Zašto je rizik za srčane bolesti veći kod artritisa
Hronično zapaljenje koje postoji kod pacijenata sa reumatskim bolestima utiče na zidove krvnih sudova, dovodi do njihovih promena i ubrzava razvoj ateroskleroze u odnosu na osobe koje nemaju artritis, objašnjava dr Jeremić, dodajući da je posebno interesantno to što pacijenti sa zapaljenskim reumatskim bolestima često imaju niže vrednosti holesterola u krvi, ali uprkos tome nose povećan rizik od razvoja srčanih oboljenja.
Međutim, kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom takozvani loš i LDL holesterola je izmenjen pod uticajem zapaljenja i jetra ne može adekvatno da ga uklanja iz cirkulacije, već se on taloži u zidu krvnih sudova i pravi aterosklerozu.
- To znači da krvni sudovi kod pacijenta sa dugotrajnom aktivnom upalom mogu biološki da se ponašaju kao da su stariji nego što zaista jesu. Porast kardiovaskularnog rizika je naročito izražen kod pacijenata kod kojih artritis nije dobro kontrolisan i koje se ne leče adekvatno. Naime, pokazano je da metotreksat, lek koji se najčešće koristi za lečenje reumatoidnog artritisa, kao i biološki lekovi smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti.
Lekovi protiv bolove postaju rizični za srce
Zanimljivo je da lekovi protiv bolove koje pacijenti sa artritisom često koriste mogu doprineti oštećenju srca i krvnih sudova, objašnjava reumatolog, upozoravajući da je još jedna važna, ali često zanemarena činjenica da ovi lekovi mogu uticati i na krvni pritisak.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen, diklofenak, etorikoksib i slični lekovi, mogu dovesti do porasta krvnog pritiska i mogu oslabiti efekat pojedinih lekova za hipertenziju. Taj porast je često mali, u proseku nekoliko milimetara živinog stuba, ali kod pacijenata koji već imaju visok pritisak, bolest bubrega, srčanu slabost ili prethodni infarkt može biti klinički važan - objašnjava dr Jeremić.
Čak i mali porast krvnog pritiska može dugoročno oštetiti krvne sudove, pa dugotrajno i nekontrolisano uzimanje ovih lekova nije bezazleno. Povećavaju i rizik od tromboze, zbog čega se kod pacijenata sa infarktom, moždanim udarom ili dijabetesom moraju koristiti vrlo oprezno, u što kraćem trajanju i najmanjoj dozi.
Simptomi koji nisu samo reuma
Reumatolog navodi da pacijenti često pitaju na koje simptome treba da obrate pažnju, ističući da osobe sa artritisom ne treba svaki umor ili bol u grudima automatski da pripisuju reumi.
- Bol ili pritisak u grudima, naročito ako se javlja pri naporu, širi u levu ruku, rame, vrat, vilicu ili leđa, zahteva hitnu posetu lekaru. Kratak dah, iznenadno gušenje, lupanje srca, nesvestica, oticanje nogu, naglo smanjenje tolerancije napora ili neobjašnjiv umor mogu biti znaci srčanoihproblema - navodi dr Jeremić.
Skriveni rizik nastaje kada bol postane "normalan"
Poseban problem je što pacijenti sa hroničnim bolom ponekad naviknu da trpe simptome.
- Pacijenti se naviknu se na nelagodnost, umor, pritisak u telu, ograničenja. Zbog toga mogu kasno da prepoznaju simptome koji nisu reumatološki, već kardiološki. Zato je edukacija veoma važna: pacijent treba da zna šta je uobičajeno za njegov artritis, a šta je novo, drugačije i potencijalno opasno.
Šta bi trebalo da uradite da smanjite rizik
Dobra kontrola zapaljenske bolesti kroz redovne reumatološke kontrole, praćenje aktivnosti i prilagođavanje terapije ključna je ne samo za zglobove, već i za zaštitu srca.
- Važno je i redovno praćenje faktora rizika poput krvnog pritiska, masnoća, šećera, telesne težine i životnih navika, uz po potrebi dodatne kardiološke preglede. Prestankom pušenja značajno se smanjuje rizik, kao i pravilno dozirana fizička aktivnost koja poboljšava pokretljivost i zdravlje srca, dok mediteranski tip ishrane doprinosi boljoj kontroli kardiometaboličkog rizika - ističe reumatolog.
Kontrola telesne težine dodatno smanjuje opterećenje na zglobove i rizik od pratećih bolesti, napominje dr Jeremić, dodajući da lekove protiv bolova treba koristiti oprezno i isključivo uz lekarski nadzor, posebno kod pacijenata sa srčanim i bubrežnim oboljenjima.
Saradnja više specijalista ključna, jer lečenje artritisa zahteva sveobuhvatan pristup koji povezuje zglobove, krvne sudove i celokupno zdravlje pacijenta.
Artritis nije samo bolest zglobova, već stanje koje zahteva brigu o celom organizmu
- Artritis ne treba posmatrati samo kao bolest zglobova, jer zapaljenska forma može uticati na ceo organizam, uključujući srce i krvne sudove. Dobra vest je da se na veliki deo rizika može uticati, a pravovremena dijagnoza, kontrola upale, praćenje pritiska, holesterola i šećera, prestanak pušenja, kretanje, regulacija težine i pravilna upotreba lekova mogu značajno smanjiti rizik od infarkta i moždanog udara - zaključuje dr Ivica Jeremić.
Ističe da briga o srcu kod pacijenata sa artritisom nije dodatak terapiji, već sastavni deo savremenog lečenja, kao i da cilj nije samo smanjenje bolova, već duži, kvalitetniji i sigurniji život, uz poruku da reumatologija danas ne leči samo zglobove, već čoveka u celini.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
