Sve više dece prima hormone štitaste žlezde: Stručnjak upozorava da ne postoji lek prilagođen najmlađima
Farmaceuti upozoravaju da se terapija hormonima štitaste žlezde u pedijatrijskoj praksi primenjuje sve češće, ne samo kod dece sa bolestima štitaste žlezde, već i kod prevremeno rođenih mališana i pojedinih pacijenata sa metaboličkim poremećajima. Istovremeno, za ovu terapiju i dalje ne postoji farmaceutski oblik prilagođen najmlađima. Specijalista magistar farmacije Jovana Mihajlov sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić" za naš portal otkriva da još uvek ne postoji tačan podatak koliki je broj mališana koji boluju od bolesti štitaste žlezde.
- Imamo samo podatak na osnovu evidencije o potrošnji lekova za bolesti štitaste žlezde, a to je da je porast iz godine u godinu sto odsto. Ako je broj tableta prošle godine bio 700, ove godine je 1.500. To pratimo od 2020. godine i taj porast je sto odsto. To ne znači da sva deca boluju od bolesti štitaste žlezde, već da im se taj lek daje kao pomoćna terapija za osnovnu bolest - objašnjava Jovana Mihajlov.
Lek koji se uglavnom koristi za bolesti štitaste žlezde, čuveni levotiroksin, ne daje se samo kada je štitasta žlezda obolela, već i da bi se rešio neki metabolički poremećaj, ukoliko dete ima neku osnovnu bolest. Primena ovih lekova je sve učestalija.
- Osnovni problem je, međutim, to što nemamo lek koji je prilagođen pedijatrijskoj populaciji. Deca uzimaju manje doze, ali te manje doze moraju da se prilagođavaju iz gotovog leka, odnosno da ih prilagođava zdravstveni radnik. Tu je ulogu industrije preuzeo zdravstveni radnik. Ja kao farmaceut treba da smrvim tabletu i da je prilagodim u oblik koji će dete da popije, jer tableta za dete ne postoji. Osim toga, najmanji uzrasti ne mogu da gutaju. Neka deca su u besvesnom stanju na intenzivnoj nezi i ne mogu da uzimaju oralnu terapiju - naglašava naša sagovornica.
San o Nacionalnom vodiču za terapiju
Problem nije specifično vezan za Srbiju, dodaje magistar farmacije, odnosno na svetskom nivou ne postoji farmaceutski oblik prilagođen deci.
- Kod dece nije problem samo prilagođavanje doze, kako bi se uzela tačna količinu leka. Problem je i prihvatanje terapije. Deca često odbijaju lek ako nema odgovarajući ukus ili oblik koji može da se dozira špricem. Ako se lečenje nastavlja u kućnim uslovima, stvar postaje još škakljivija. To je izuzetno ozbiljna stvar koju mi, nažalost, neozbiljno shvatamo - sugeriše Jovana Mihajlov.
Magistar farmacije dodaje da smernica nema ni u nacionalnim vodičima Velike Britanije, kao ni Američkog udruženja farmaceuta i predlaže da vodič uradimo prvi.
- Zašto mi to ne bismo uradili prvi? Trebalo bi da se uradi Nacionalni vodič za terapiju, a zatim pedijatrijske formule, gde bi farmaceutska struka napisala tačno određeni dokument u kome bi bilo definisano na koji način i kako se izrađuju. Dakle, da se standardizuje proces. Ti lekovi, kada ih prilagođavate, ne podležu nikakvoj kontroli. Nacionalno regulatorno telo, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, kontroliše svaki lek koji uđe i koji se primenjuje kod nas. Kada lek prilagođavate vi, kontrole nema. Odgovornost je na zdravstvenom radniku - ističe naša sagovornica i dodaje:
- Sve je nekako neregulisano, a s obzirom na to da su deca u pitanju, koja nisu samo osetljiva na aktivnu supstancu, odnosno sam lek, već i na pomoćne supstance, boje, konzervanse i arome, gde može doći do ispoljavanja toksičnog potencijala, to zaista mora da se reguliše.
Hormoni i za rođene pre vremena
Deca kojoj su neophodni ovi lekovi ne moraju nužno da imaju oboljenja štitaste žlezde. Postoje i druga stanja za koja je neophodna ova vrsta terapije.
- To mogu da budu kardiološka oboljenja, mogu da budu metaboličke bolesti. Kada imate nedostatak nekih nutrijenata, nekada je potrebno da se pojača dejstvo hormona štitaste žlezde u periodu rasta i razvoja, kao fiziološkog procesa. Prevremeno rođena deca, recimo, u velikom broju slučajeva imaju poremećaj rada štitaste žlezde, te idu na praćenje i dobijaju lek u određenom periodu. Ne doživotno, već dok se taj problem ne reši. Ali šta ćete dati detetu koje je tek rođeno, nedonoščetu? - pita se magistar farmacije.
Dodaje da bi pre svega trebalo osvesti problem, ako i da bi zdravstveni radnici trebalo prihvate odgovornost, jer je ona na njima.
- Na nama je odgovornost. Kod farmaceutske industrija uvek postoji i komercijalni momenat. Ali mi koji radimo u zdravstvenim ustanovama, pogotovo kada je dete ispred vas, to se apsolutno zaboravlja - poručuje Jovana Mihajlov.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
