Suženje kičmenog kanala ne znači automatski operaciju: Fizioterapeut otkriva kada pomaže rehabilitacija

Bol u donjem delu leđa, trnjenje u nogama, osećaj težine pri hodu i potreba da se često zastaneb sve to mogu biti znaci lumbalne spinalne stenoze. Reč je o stanju kod kojeg dolazi do suženja kičmenog kanala ili otvora kroz koje prolaze nervi. Kada se taj prostor smanji, nervne strukture trpe pritisak, a tegobe se najčešće osećaju u donjem delu leđa, zadnjici i nogama. Iako dijagnoza često izaziva strah od operacije, ona nije neizbežna za svakog pacijenta. Kada mogu da pomognu vežbe, fizikalna terapija i promene svakodnevnih navika, za naš portal otkriva fizioterapeut specijalista i diplomirani osteopata Srđan Anđelkov. 

- Zato pacijenti često kažu da im je teže kada stoje ili hodaju nizbrdo, dok im sedenje ili blago savijanje napred donosi olakšanje. Mnogi primete da lakše hodaju kada se oslone na kolica u prodavnici ili kada naprave kratku pauzu u sedećem položaju. Razlog je jednostavan: savijanje napred blago povećava prostor u kičmenom kanalu i smanjuje pritisak na nervne strukture - objašnjava fizioterapeut. 

Najčešći simptomi 

Jedan od najtipičnijih znakova lumbalne spinalne stenoze jeste takozvana neurogena klaudikacija.

- Osoba može da hoda određenu udaljenost, a zatim se javljaju bol, trnjenje, težina ili slabost u jednoj ili obe noge. Nakon odmora, posebno u sedećem položaju, tegobe se smanjuju i pacijent ponovo može da nastavi hod - ističe naš sagovornik i dodaje da simptomi mogu biti različiti.

- Neko oseća samo bol u donjem delu leđa, dok drugi imaju bol koji se širi u zadnjicu, kukove ili niz noge. Česti su trnjenje, peckanje, osećaj mravinjanja, slabost nogu, nesigurnost pri hodu i smanjena distanca koju osoba može da pređe bez pauze. 

Kako se postavlja dijagnoza? 

Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu magnetne rezonance. Potreban je razgovor sa pacijentom, klinički pregled, procena hoda, snage, refleksa, senzibiliteta i svakodnevne funkcije.

- Magnetna rezonanca je najvažnija dijagnostička metoda jer dobro prikazuje diskuse, ligamente, zglobove i nervne strukture. U pojedinim slučajevima koriste se i CT, CT mijelografija ili elektrodijagnostički testovi. 

Najvažnije je povezati nalaz sa stvarnim tegobama. Tek tada može da se napravi dobar plan lečenja, dodaje naš sagovornik. 

Promene navika 

Kod velikog broja pacijenata operacija nije prvi izbor. Ako nema progresivne slabosti, teškog neurološkog ispada ili hitnih simptoma, lečenje obično počinje konzervativno. Cilj nije samo da se smanji bol, već da osoba može duže da hoda, sigurnije da se kreće, bolje spava i lakše obavlja svakodnevne aktivnosti. 

- Pacijent bi trebalo da razume šta mu pogoršava tegobe, a šta mu donosi olakšanje. Umesto dugih šetnji bez pauze, bolje je krenuti sa kraćim šetnjama, uz odmor kada se simptomi pojave. Hod po ravnom terenu obično se bolje podnosi nego nizbrdica. Nekim pacijentima više prijaju blagi usponi, jer tada trup prirodno ide u manji pretklon - sugeriše fizioterapeut. 

Višak kilograma povećava opterećenje lumbalne kičme i može pogoršati tegobe, dodaje. Redovna fizička aktivnost, kontrola telesne težine, regulacija šećera u krvi, prestanak pušenja i bolja kondicija mogu značajno uticati na funkciju pacijenta.

Fizikalna terapija i vežbe 

Fizikalna terapija ima veoma važnu ulogu, ali mora biti prilagođena svakom pacijentu. Ne postoji jedan isti program za sve. U obzir se uzimaju godine, težina simptoma, opšte zdravstveno stanje, kondicija, neurološki nalaz, telesna težina, kao i pridruženi problemi kao što su artroza kuka, osteoporoza ili dijabetes. 

- Kod lumbalne spinalne stenoze često prijaju vežbe koje se izvode u blagom savijanju. To mogu biti privlačenje kolena ka grudima, blago podvlačenje karlice, položaji rasterećenja i kontrolisane vežbe koje ne izazivaju bol u nogama. Sobni bicikl je čest izbor jer se izvodi u položaju koji mnogim pacijentima odgovara - otkriva fizioterapeut. 

Pored toga, važan deo programa čine vežbe za jačanje trupa i kukova. Kako objašnjava Anđelkov, slabost dubokih stabilizatora kičme, glutealne muskulature i mišića trupa može dodatno da optereti lumbalni deo, zbog čega se postepeno uvode vežbe za stabilnost koje ne provociraju simptome.

- Radi se i na pokretljivosti kukova, zadnje lože, fleksora kuka i grudnog dela kičme. Cilj nije agresivno istezanje, već bolja raspodela pokreta kroz telo. Kada kukovi i grudni deo kičme ne rade dovoljno dobro, donji deo leđa često preuzima preveliko opterećenje. 

Kod starijih pacijenata posebno su važne vežbe ravnoteže, sigurnosti pri hodu, ustajanja sa stolice, penjanja uz stepenice i kontrole pokreta u svakodnevnim situacijama. Rehabilitacija mora da bude praktična, jer pacijentu nije važno samo da uradi vežbu u sali, već da lakše funkcioniše u realnom životu. 

Kada se razmatra operacija?

Operacija se najčešće razmatra kada pacijent ima jak bol, ozbiljno ograničen hod, progresivnu slabost ili loš kvalitet života uprkos dobro sprovedenom konzervativnom lečenju.

- Najčešća operativna procedura je dekompresija, odnosno oslobađanje prostora za nervne strukture. Kod pacijenata kod kojih postoji nestabilnost kičme, ponekad se razmatra i stabilizacija, odnosno fuzija. Odluka o operaciji donosi se individualno, na osnovu simptoma, pregleda, snimaka i opšteg stanja pacijenta - sugeriše Srđan Anđelkov i poručuje:

- Degenerativne promene se ne mogu u potpunosti zaustaviti, ali se njihov uticaj na svakodnevni život može smanjiti. Najvažnije je da se terapija ne svede samo na aparate i pasivne procedure. Pacijent treba da razume svoje stanje, da zna koji položaji mu prijaju, šta mu pogoršava simptome i kako da se postepeno vrati sigurnijem kretanju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Šta je holistički pristup lečenju bolova u leđima i zglobovima? Fizioterapeut otkriva kako izgleda kad se ne tretiraju samo posledice, već i uzroci