Ne postoji jedan znak da dete koristi drogu: Neuropsihijatar otkriva koje promene roditelji ne smeju da zanemare
Roditelji često očekuju da će problem sa drogom prepoznati po jednom jasnom znaku. U stvarnosti, upozorenja su najčešće mnogo suptilnija i ogledaju se u nizu promena koje zahvataju različite oblasti života adolescenta, od ponašanja i komunikacije do školskih obaveza, društva i svakodnevnih navika. Povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe droga, mr sc. dr Snežana Alčaz, specijalista neuropsihijatrije, govori za naš portal o signalima na koje bi roditelji trebalo da obrate pažnju, najčešće korišćenim psihoaktivnim supstancama među mladima i značaju pravovremene reakcije porodice.
- Promene ponašanja kod adolescenta koji uzima supstanse su uglavnom nespecifične, ali kada se dogodi u relativno kratkom vremenu više promena u više područja života adolescenta, i kada su one praćene promenom stavova, sistema vrednosti, načina komunikacije pa i spoljnog izgleda, to može da bude indikativno. Komunikacija sa roditejima može postati prožeta ljutnjom, ili oskudna, adolescent se zatvara u sobu, poruke koje razmenjuje s društvom su šifrovane ili ograničene na određene mreže, izlasci iz kuće sve duži, obavezan "after" posle izlaska, nekada se napušta stara vršnjačka grupa i počinje druženje sa sasvim novim ljudimakoje izbegava da upozna sa roditeljima, uspeh u školi može da opada, a povećava se broj izostanaka, prestaje se sa treninzima i ranijim interesovanjma, raspoloženje se menja bez vidljivih razloga, a često vremenski povezano sa dužim odsustvovanjem iz kuće, dolazi i do promena u ritmu spavanja i jela… - navodi mr sc. dr Snežana Alčaz.
Ako se kod adolescentna pronađu direktni pokazatelji konzumacije (tablete, paketići praškaste materije, tečnost u sumnjivim pakovanjima, rizle, osušene biljke ili pečurke, igle, špricevi), onda postoji ozbiljnija sumnja da je u kontaktu sa drogama, dodaje naša sagovornica.
Kako razlikovati znake od puberteta?
Znaci uzimanja se razlikuju u zavisnosti od tipa droge, i svaki zaiteresovan roditelj može pronaći detalje na internetu, naročito uz pomoć veštačke inteligencije, a ako želi razgovor uživo, može doći kod stručnjaka koji se bave populacijom dece i adolescenata, prvo sam, a onda sa svojim detetom, savetuje neuropsihijatar. Ipak, kako ove znake razlikovati od uobičajenih promena povezanih sa pubertetom?
- Adolescencija je izazovan period prihvatanja prvo svog odraslog tela, fizičke snage, seksualnosti, redefinisanja odnosa sa roditeljima, često kroz bunt, okretanja od porodice ka vršnjacima, građenja identiteta, ulaženja u partnerske odnose... Ovi razvojni zadaci mogu izazvati promene raspoloženja, povlačenje u sebe ili buntovništvo koje ne mora da ima veze sa konzumiranjem droga. Istovremeno je to vreme kada se javljaju ili prostaju vidljivije mnoge mentalne bolesti kao što su depresija, anksiozni poremećaji ili psihoze. U svakom slučaju, roditelji bi trebalo da potraže pomoć stručnjaka, makar u vidu savetovanja, kako bi na vreme definisali problem i pomogli svom detetu da ga reši, ne zavaravajući se da će ono "sve to da preraste" - sugeriše mr sc. dr Alčaz.
Kako reagovati i razgovarati?
Ono što roditelji mogu preventivno da urade, jeste da grade temelje odnosa prema drogama kod dece, na koje ce kasnije uticati škola i formalne i neformalne grupe. Razgovori o drogama i stavovi u upotrebi trebalo da budu deo razgovora od ranog uzrasta, ali nikako u stilu: "Ako ikada budeš probao umrećeš, odrećiću te se, izbaciću te iz kuće" i slično, naglašava naša sagovornica. Ukoliko saznaju da dete konzumira droge, ne bi trebalo da reaguju impulsivno, ali ni da problem guraju pod tepih.
- Saznanje da dete, tj. adolescent koristi droge izaziva intenzivne emocije: strah, bes, tugu, razočarenje, osećaj krivice. Ova bura emocije često dovodi do impulisivnih reakcija koje su, kada se radi o delikantnim problemima, destruktivne. Zato je najbolje sačekati bar neko vreme i razmisliti o tome kako voditi razgovor. To naravno, ne znači da treba zatvoriti oči i čekati da problem upotrebe droga sam od sebe nestane, već ga voditi kad adolescent nije pod vidljivim dejstvom droge, a roditelj je već savladao prvi šok. Uvek preporučujem da roditelj koji prvi sazna to saznanje podeli sa drugim roditeljem, kako bi zajednički pomogli detetu i podelili odgovornost - sugeriše neuropsihijatar.
Razgovor bi trebalo da bude direktan, ali bez optuživanja, odbacivanja ili posramljivanja.
- Savetujem da se počne sa time kako ste zabrinuti jer ste saznali da vaše dete koristi droge i da želite da mu pomognete da sa time prestane. Uvek treba pokazati ljubav i razumevanje, saslušati činjenice i stavove deteta, ali i postaviti jasne granice vezane za korišćenje droga. Ukoliko dete odbija da o tome govori, prekinuti razgovor na kratko i reći da ćete o tome razgovarati ponovo, na primer za par sati. Ako dete prihvata razgovor, najbolje je otići zajedno kod stručnjaka koji se bave mladima i koji će dalje dati procenu o težini problema i eventualnoj potrebi da se jave u specijalizovanu ustanovu koja se bavi poremaćajima upotrebe supstanci, tj. droga - poručuje mr sc. dr Snežana Alčaz.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
