Nana za glavobolju i stomak, ruzmarin za pamćenje: Tajne i skrivene zamke etarskih ulja
Ruzmarin, nana, lavanda, čajevac i eukaliptus neka su od najčešće korišćenih etarskih ulja u aromaterapiji. Prijatan miris može da bude svojevrstan lek i dragocena podrška medicinskom lečenju. Može da popravi raspoloženje, ublaži tenzionu glavobolju i tegobe poput nervoznog stomaka, ali i da poboljša učenje i pomogne u pripremi ispita. Ipak, prirodno ne znači automatski i bezbedno. Pojedina etarska ulja utiču na funkciju štitaste žlezde, dok neka mogu da izazovu iritaciju i opekotine.
Stručnjake koji se bave aromaterapijom zabrinjava sve veća popularnost ovih preparata, posebno neracionalna oralna upotreba etarskih ulja. Često se zanemaruje činjenica da etarska ulja moraju biti pravilno razblažena, da se moraju poštovati preporučene koncentracije i da njihova upotreba mora biti vremenski ograničena, kaže na početku razgovora za Zdravlje Kurir, dr sci. Dragana Pavlović, specijalista kontrole i primene lekovitih biljaka i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Od požara do aromaterapije
Upotreba etarskih ulja i aromatičnih biljaka datira još iz davnih vremena. Etarska ulja pominju se u Bibliji, a koristili su ih i stari Grci i Rimljani. Međutim, prava ekspanzija njihovog proučavanja počinje 1935. godine. Poznati francuski hemičar koji je radio u industriji parfema bavio se destilacijom etarskih ulja. Reč je o Rene-Morisu Gattefosséu, koji je zaslužan i za uvođenje samog naziva „aromaterapija“.
– Bio je nepažljiv, izazvao je manji požar u laboratoriji i zadobio opekotine na rukama. Pored sebe je imao sveže destilisano etarsko ulje lavande i instinktivno je ruke potopio u njega. Nakon toga uočio je izuzetnu sposobnost regeneracije kože, jer su se opekotine veoma brzo povukle. Radilo se o čistom etarskom ulju lavande, koje se smatra jednim od najbezbednijih i gotovo jedinim koje se može koristiti nerazblaženo na koži uz relativno nizak rizik. Hemičar je vodio brojne beleške, ali ih nije sistematizovao, što je kasnije uradio jedan od njegovih učenika. Tako je započela era ozbiljnog proučavanja etarskih ulja - kaže prof. Pavlović.
Komplemntarna metoda lečenja
Stručnjaci naglašavaju da je aromaterapija komplementarna, a ne alternativna metoda lečenja. Kako ističe prof. Pavlović, to znači da se koristi uz zvaničnu medicinu, a ne umesto nje. Aromaterapija može biti deo prevencije i očuvanja zdravlja, ali nikako ne sme da odvrati pacijenta od dijagnostike i terapije koju preporuči lekar.
– Aromaterapija je holistička metoda koja koristi etarska ulja za unapređenje fizičkog i emocionalnog zdravlja i opšteg blagostanja. Holistička znači da se osoba posmatra jedinstvena celina, ne bavi se samo simptomima bolesti, već čoveka sagledava celovito i nastoji da doprinese njegovom izlečenju i očuvanju zdravlja– naglašava prof. Pavlović.
Kada etarska ulja mogu da izazovu iritacije i opekotine?
Postoje tri osnovna načina primene etarskih ulja: lokalna primena (masaže, kupke i obloge), inhalaciona primena i oraln primena. Prof. Pavlović navodi da je najveći oprez potreban kod oralne upotrebe. Zbog toga oralnu primenu treba sprovoditi isključivo uz savet lekara sa dodatnom edukacijom iz aromaterapije.
– Naš zakon, kao i zvanična aromaterapijska praksa, nalažu veliki oprez kada je reč o oralnoj upotrebi. Razlog je taj što sluzokoža usne duplje i gornjih delova digestivnog trakta može biti oštećena pre nego što osoba oseti bol. Zbog toga etarska ulja, naročito ako se koriste nerazblažena, mogu da izazovu ozbiljne iritacije i opekotine. Pored toga, neka etarska ulja mogu biti toksična ukoliko se unose u visokim koncentracijama. Čak i na koži etarska ulja uglavnom ne bi trebalo koristiti nerazblažena. Izuzetak je etarsko ulje lavande, a u određenim situacijama i etarsko ulje čajevca – kaže prof. Pavlović.
Kako se koriste etarska ulja?
Razblaživanje se najčešće vrši u maslinovom ulju, a može i na kockici šećera. Prof. Pavlović kaže da je, prema njenom mišljenju, najbolji način u medu, jer smanjuje mogućnost iritacije sluzokože i omogućava prijatniji ukus. Jedna od osnovnih karakteristika etarskih ulja jeste da nisu rastvorljiva u vodi i da ih je potrebno pravilno razblažiti kako bi njihova primena bila bezbedna.
Prof. Pavlović kaže da se za masažu najčešće koriste koncentracije od 2 do 5 procenata etarskog ulja u baznom (najčešće biljnom) ulju, poput suncokretovog ili maslinovog. Kod inhalacije se obično koristi nekoliko kapi u difuzeru.
Fototoksična etarska ulja
– Poseban oprez potreban je kod takozvanih fototoksičnih etarskih ulja, među kojima su gotovo sva citrusna ulja (limun, limeta, pomorandže). Nakon njihove primene koža može postati osetljivija na sunčevo zračenje, zbog čega se mora izbegavati izlaganje UV zracima. Nepravilna i dugotrajna upotreba nekih etarskih ulja može dovesti do neželjenih efekata. Na primer, pojedina jedinjenja u uljima origana i timijana mogu uticati na funkciju štitaste žlezde ukoliko se koriste u visokim dozama ili predugo. Zbog toga su pravilno doziranje i izbor odgovarajućeg ulja ključni za bezbednu primenu – podvlači prof. Pavlović.
Postoji i mogućnost primene putem kapsula. Tada se mogu koristiti veće koncentracije etarskih ulja, objašnjava prof. Pavlović.
– Na primer, kod sindroma iritabilnog kolona koriste se gastrorezistentne kapsule sa etarskim uljem nane. Gastrorezistentne kapsule ne razlažu se u želucu, već tek u crevima, na mestu gde treba da deluju. Koliko znam, takvi preparati kod nas tek postaju dostupni – kaže prof. Dragana Pavlović.
Ublažavaju stres i podižu raspoloženje
Ipak, kada se pravilno koriste, etarska ulja mogu imati višestruke koristi za ljudsko telo i psihu. Prof. Pavlović kaže da mogu uticati na oslobađanje neurotransmitera, uključujući serotonin (hormon sreće), kao i na regulaciju hormona stresa, poput kortizola. Pored toga, neka ulja imaju antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
– Inhalaciona primena se često smatra bezbednijom od oralne, ali značajnu ulogu ima i lokalna primena. Tokom masaže, kupke ili obloga ulja se delimično apsorbuju kroz kožu, a istovremeno njihova isparenja deluju putem čula mirisa. Kada je reč o konkretnim tegobama, važno je naglasiti da aromaterapija nije zamena za lečenje ozbiljnih bolesti poput hipertenzije ili dijabetesa. Može imati dopunsku ulogu, naročito kod stresa i napetosti – kaže prof. Pavlović.
Primena aromaterapije kod glavobolje
Prof. Pavlović objašnjava da je etarsko ulje pitome nane praktično biljni lek za tenzionu glavobolju, nešto što preporučuje Evropska agencija za lekove.
- Postoji dovoljno naučnih dokaza koji potvrđuju njegovu efikasnost. Etarsko ulje pitome nane primenjuje se u polučvrstim preparatima koji se nanose na slepoočnice. Može da se koristi samostalno, ali i u kombinaciji sa drugim etarskim uljima koja doprinose ublažavanju tenzione glavobolje. Kod etarskog ulja nane poznat je i mehanizam delovanja. Ono utiče na receptore za hladno i na taj način doprinosi smanjenju osećaja bola – precizra prof. Pavlović.
Za raspoloženje, fokus i koncentraciju
Kada je reč o raspoloženju, fokusu i koncentraciji, preporučuju se etarska ulja citrusa, poput limuna ili slatke pomorandže. Njihovi mirisi često nas asociraju na leto, svežinu i prijatna iskustva, pa mogu doprineti osećaju budnosti i boljeg raspoloženja, ali i da ojčaju koncentraciju
- Kratkotrajna inhalacija etarskog ulja ruzmarina može da poboljša fokus i koncentraciju. Čak je sprovedena i jedna manja klinička studija u kojoj su studenti bili podeljeni u dve grupe. Jedna grupa radila je testove u učionici bez aromaterapije, dok je u drugoj učionici korišćen difuzer sa etarskim uljem ruzmarina. Grupe su bile nasumično formirane. Studenti koji su radili u prostoru u kojem se osećao miris ruzmarina postigli su u proseku za jednu ocenu bolje rezultate – navodi prof. Pavlović
Gljivične infekcije nokta i stopala
– Evropska agencije za lekove preporučuje upotrebu etarskog ulja čajevca kao nerazblaženog samo na malim površinama kože, na primer kod atletskog stopala, odnosno gljivičnih promena na stopalima. Tada se nanosi direktno na obolelo mesto. Međutim, nije namenjeno za velike površine kože niti za oralnu upotrebu – precizira prof. Pavlović.
