Nemamo urođeni imunitet na hepatitis A: Infektolog otkriva zašto prvi simptomi lako promaknu, a mnogi i ne znaju da su zaraženi
Virus hepatitisa A jedan je od virusa koji primarno može da inficira jetru i izazove akutnu upalu jetre koju lekari nazivaju hepatitis. Poboljšanjem socioekonomskih uslova života, pre svega boljom higijenom, ove infekcije su sve ređe, što ne znači da ih nema. Bolje vodosnabdevanje i regulacija otpadnih voda poboljšali su zdravlje, ali su s druge strane i stvorili uslove u kojima smo sve manje prirodno otporni na virus hepatitisa A.
Većina osoba u savremenom svetu nema prirodni imunitet na hepatitis A. Dobra vest je ipak činjenica da se velika većina pacijenata u slučaju infekcije u potpunosti i bez posledica oporavi od delovanja ovog virusa.
Tu ipak nije kraj priče o ovom virusu. Izuzetno retko, kod manjeg broja osoba moguće je da dođe do teže kliničke slike i komplikacija koje mogu da se završe transplantacijom jetre i fatalnim ishodom.
Kada hepatitis A može da bude teška infekcija?
O tome šta je hepatitis A i koliko je on danas realna pretnja, često i asimptomatska infekcija, razgovarali smo sa gastroenterohepatologom i infektologom prof. dr Ksenijom Bojović.
– U najvećem broju slučajeva ova infekcija je umerenog kliničkog toka i završava se potpunim oporavkom pacijenta. U manjem procentu ipak postoje i vrlo ozbiljne, teške i životno ugrožavajuće forme bolesti koje se nazivaju fulminantni hepatitis. Nažalost, ova forma se često završava smrtnim ishodom. Na sreću, broj ovih slučajeva je mali i više predstavlja izuzetak. Ako se akutna infekcija hepatitisom A prezentuje u fulminantnoj formi, onda je ishod lečenja neizvestan, neretko i fatalan. Jedino rešenje u takvim situacijama jeste transplantacija jetre. Infekcija virusom hepatitisa A ipak najčešće ima povoljan tok i ishod. Velika većina osoba se ipak u potpunosti oporavi od akutne infekcije – precizira dr Ksenija Bojović.
Fulminantni hepatitis je izuzetno redak. Prati ga brzo i masivno odumiranje ćelija jetre. Pacijent u početku oseća malaksalost, mučninu, slabljenje apetita, bol u stomaku, povraćanje. Kako napreduje bolest javljaju se žutica, poremećaj stanja svesti, sklonost ka krvarenju. U pitanju je hitno medicinsko stanje, pacijenti se leče u jedinicama intenzivne nege u bolnicama.
Bolja je higijena, ali je slabija otpornost
Dobra vest je i činjenica da infekcije virusom hepatitisa A nisu česte i uglavnom se javljaju sporadično ili u vidu manjih epidemija u pojedinim visokorizičnim grupama, kao što su homoseksualne osobe, osobe koje koriste narkotike, kao i putnici u krajeve gde je ova bolest endemska, to jest područja sveta u kojima su određene zarazne bolesti stalno i prirodno prisutne.
– Poboljšanjem uslova života, pre svega adekvatnim vodosnabdevanjem i regulacijom otpadnih voda, značajno se smanjio rizik od ove infekcije u našoj populaciji, a time i prokuženost (prirodna otpornost) opšte populacije. To znači da smo sada u slučaju kontakta sa virusom hepatitisa A u većem riziku za manifestnu infekciju (kada su znaci i simptomi jasno vidljivi) kod većeg broja osoba – navodi dr Bojović za Zdravlje.Kurir.rs.
Osnovni put prenosa
Infekcija virusom hepatitisa A češća je u dečjem uzrastu jer je osnovni put prenošenja infekcije takozvani fekalno-oralni put.
– To znači da se virus najčešće prenosi kada neinficirana osoba unese virus u telo putem hrane ili vode. S obzirom na to da deca vole da istražuju i u usta često stavljaju predmete iz okoline, igračke ili prste, jasno je zašto je ova kategorija stanovništva najčešće pogođena ovom infekcijom – objašnjava dr Bojović.
Period inkubacije
Period inkubacije kod infekcije ovim virusom je u opsegu od 15 do 50 dana, prosečno 28 dana. Dr Bojović objašnjava da tipična klinička slika infekcije hepatitis A virusom prolazi kroz tri stadijuma. Prvi stadijum, pre pojave žutice, je vrlo nespecifičan i osoba još uvek ne zna da je inficirana ovim virusom.
- Javljaju se opšte tegobe, slabiji apetit, umor, malaksalost, često i gađenje prema hrani. Prilikom pregleda pacijenta u ovom stadijumu nema značajnih odstupanja u kliničkom statusu. Neće sve osobe imati simptome bolesti, jer postoje i asimptomatski slučajevi infekcije ovim virusom. Ipak, odrasle i starije osobe češće imaju tegobe u odnosu na pedijatrijsku populaciju. U toku ikterične faze bolesti (kada se razvije žutica) pacijenti jasno primećuju žutilo, najpre na beonjačama očiju, a zatim i na koži i drugim sluznicama. Takođe, vrlo je karakteristična promena boje urina koja postaje tamnija – pacijenti je često opisuju kao „tamna kao pivo“, uz svetlu, takozvanu „belu“ stolicu. Kada dođe do žutila ili ikteričnog stadijuma tegobe iz prvog stadijuma bolesti su manje izražene, tako da se obolela osoba subjektivno oseća bolje, iako okolina jasno primećuje žutilo kože i prepoznaje prisustvo „žutice“ – kaže dr Bojović.
U toku faze bolesti kada se razvije žutica pacijenti jasno primećuju žutilo. Najpre na beonjačama očiju, a zatim i na koži i drugim sluznicama.
Vrlo je karakteristična promena boje urina koja postaje tamnija. Pacijenti je često opisuju kao „tamna kao pivo“, uz svetlu, takozvanu „belu“ stolicu.
Oporavak je potpun
Prof. dr Ksenija Bojović objašnjava da u pedijatrijskoj populaciji (posebno kod pacijenata mlađih od 6 godina) ikterična forma bolesti (žutica) javlja kod manje od 10 odsto obolele dece.
- Nakon ove faze bolesti nastaje period oporavka sa postepenim povlačenjem svih tegoba, uključujući i žutilo kože. Oporavak je potpun i nema hroničnih oblika bolesti, kao ni posledica nakon oporavka od akutne infekcije ovim virusom - podvlači prof. dr Ksenija Bojović.
