Visok pritisak može da bude najopasniji u ranu zoru, kaže kardiolog: Da li nam je terapija potrebna ako nemamo tegobe
Visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom“. Možemo da se osećamo savršeno zdravima, a da imamo krvni pritisak 160–179 / 100–109 mmHg. U ovoj situaciji, iako verujemo da smo dobro, povećan je rizik od srčanog i moždanog udara, oštećenja bubrežne funkcije ili promena na krvnim sudovima oka. Vrednosti krvnog pritiska nisu iste tokom dana. Prirodno je da je krvni pritisak niži kada se odmaramo i tokom noći. Međutim, kod jednog broja pacijenata sa hipertenzijom nema ovog „prirodnog noćnog pada“ pritiska, a upravo ovakva situacija predstavlja idealnu podlogu za razvoj komplikacija koje se, nažalost, nekada mogu završiti i fatalnim ishodom.
"Dipper" status znak zdrave regulacije pritiska
Stručnjaci naglašavaju da krvni pritisak nije slučajna vrednost koja se menja bez razloga. On je rezultat složenog delovanja brojnih mehanizama u organizmu, čiji je osnovni zadatak da obezbede dovoljan protok krvi do svih organa, a pre svega do mozga i bubrega.
- Upravo su ova dva organa najvažniji regulatori krvnog pritiska. Svi ovi procesi odvijaju se potpuno automatski, bez naše svesti i mogućnosti da na njih direktno utičemo. Tokom dana, kada smo fizički i mentalno aktivni, potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama su veće, pa je i krvni pritisak prirodno nešto viši. Tokom fizičkog napora ili intenzivnijih aktivnosti on može privremeno da poraste i znatno iznad uobičajenih vrednosti. Kod zdravih osoba, međutim, nakon nekoliko minuta odmora krvni pritisak se brzo vraća u normalne granice, dok kod osoba sa hipertenzijom ostaje povišen znatno duže. Noću se organizam odmara, usporava se rad većine organa, pa se smanjuju i njihove potrebe za protokom krvi. Zbog toga je normalno da se krvni pritisak tokom sna snizi za najmanje 10 do 15 odsto u odnosu na dnevne vrednosti. Takav obrazac naziva se „dipper“ status i predstavlja znak zdrave regulacije krvnog pritiska - kaže u razgovoru za Zdravlje. Kurir.rs kardiolog prim. dr sc. med.Vladimir Mitov, šef Odeljenja invazivne kardiologije Zdravstvenog centra Zaječar.
„Non-dipper“ status
Doktor pojašnjava da je, s druge strane, jedna od karakteristika arterijske hipertenzije, odnosno visokog krvnog pritiska, izostanak ovog fiziološkog noćnog pada.
- Kod ovih pacijenata krvni pritisak ostaje povišen i tokom sna, što nazivamo „non-dipper“ statusom. Brojna istraživanja pokazala su da upravo ovakav obrazac predstavlja značajan faktor rizika za nastanak moždanog udara, infarkta srca, srčane slabosti i hronične bolesti bubrega – upozorava dr Mitov.
Zašto su moždani i srčani udar češći tokom jutra
Naš sagovornik pojašnjava da pred samo buđenje organizam počinje da luči hormone koji pripremaju telo za početak dnevnih aktivnosti. Ovi hormoni izazivaju prirodan jutarnji porast krvnog pritiska.
- Kod osoba koje boluju od hipertenzije taj jutarnji skok krvnog pritiska često je mnogo izraženiji, zbog čega se upravo u ranim jutarnjim satima češće javljaju infarkt miokarda i moždani udar. Važno je razumeti da krvni pritisak koji merimo na nadlaktici nije prisutan samo u krvnim sudovima ruke. Isti pritisak opterećuje krvne sudove u mozgu, srcu, bubrezima, očima i svim drugim organima. Dugotrajno povišen pritisak postepeno oštećuje njihove zidove i dovodi do trajnih promena koje se razvijaju godinama. Upravo zbog toga arterijska hipertenzija nosi naziv „tihi ubica“ - naglašava dr Mitov.
Oko 47 odsto odraslog stanovništva u Srbiji boluje od povišenog krvnog pritiska, navode stručnjaci "Batuta". Lekari upozoravaju da dobar broj pacijenata nije svesan da ima povišen pritisak. Veliki problem je i činjenica da neki pacijenti ne piju redovno propisanu terapiju. Prosečna vrednost gornjeg krvnog pritiska kod muškaraca je 135, a kod žena 130 mmHg.
Da li je terapija potrebna ako nemamo simptome?
Dr Vladimir Mitov precizira da većina pacijenata godinama ima hipertenziju, a nema nikakve ili ima veoma blage tegobe, dok se u isto vreme neprimetno razvijaju oštećenja srca, mozga, bubrega i krvnih sudova.
- Nažalost, mnogi zbog odsustva simptoma smatraju da im terapija nije potrebna i neredovno uzimaju propisane lekove. Kada se konačno pojave simptomi, oni najčešće nisu posledica samog povišenog krvnog pritiska, već već nastalih oštećenja ciljnih organa. Tada je bolest često u odmakloj fazi, a deo promena više nije moguće u potpunosti izlečiti. Zbog toga lekari insistiraju na pravovremenom otkrivanju hipertenzije, redovnom merenju krvnog pritiska i doslednom uzimanju propisane terapije. Cilj lečenja nije samo snižavanje brojki na aparatu za merenje pritiska, već dugoročna zaštita mozga, srca, bubrega i svih krvnih sudova od trajnih i često nepovratnih oštećenja - zaključuje dr Mitov.
