Čukljevi ne prolaze sami od sebe: Fizioterapeut otkriva kada je vreme za operaciju, a kada mogu pomoći vežbe
Čukljevi su mnogo više od „kosti koja je izašla“ sa unutrašnje strane stopala. Iako ih mnogi prvo dožive kao estetski problem ili smetnju pri izboru obuće, u pitanju je deformitet koji vremenom može ozbiljno da utiče na hod, ravnotežu, oslonac i svakodnevno funkcionisanje.
U medicini se čukalj naziva hallux valgus. Kako objašnjavaSrđan Anđelkov, fizioterapeut specijalista i diplomirani osteopata, reč je o deformitetu kod kojeg palac postepeno skreće ka drugom prstu, dok se kost iza palca pomera u suprotnom smeru. Zbog tog pomeranja nastaje karakteristična izbočina sa unutrašnje strane stopala, koja može biti bolna, crvena, otečena i osetljiva na dodir, naročito pri nošenju uske obuće ili nakon dužeg stajanja.
- Kod nekih osoba čukalj godinama napreduje polako i gotovo neprimetno. Prvo se javlja samo nelagodnost u cipeli, zatim povremeni bol, a kasnije i sve izraženija deformacija palca. Kada bol počne da menja način hoda, problem više nije samo lokalni. Tada počinju da trpe i drugi delovi tela kolena, kukovi, karlica i kičma.
Čukljevi najčešće nastaju zbog kombinacije naslednih faktora, građe stopala i nepravilnog opterećenja. Kako objašnjava dr Anđelkov, spušten svod stopala, nepravilan hod, višak kilograma i neodgovarajuća obuća mogu doprineti pogoršanju deformiteta, dok uske cipele i visoke potpetice dodatno povećavaju pritisak na prednji deo stopala.
Kakve veze imaju kriva kičma i loše držanje?
Stopalo nikada ne treba posmatrati odvojeno od ostatka tela. Ono je prvi kontakt sa podlogom i važan deo lanca koji čine skočni zglob, koleno, kuk, karlica i kičma. Ako negde u tom lancu postoji problem, opterećenje se često prenosi na stopalo.
- Kod osoba koje imaju krivu kičmu, izraženu kifozu, skoliozu, spuštena stopala, razliku u dužini nogu ili nestabilnu karlicu, može doći do neravnomerne raspodele težine. Jedno stopalo tada često preuzima više opterećenja, hod postaje asimetričan, a prednji deo stopala je pod stalnim pritiskom.
To ne znači da će svaka osoba sa problemom kičme razviti čukljeve. Ipak, dr Anđelkov ističe da loše držanje, slabost mišića trupa, nepravilna pozicija kolena i kukova mogu doprineti tome da se postojeći deformitet brže pogoršava. Zato fizioterapeut kod pacijenta sa čukljevima ne gleda samo palac, već i način stajanja, hod, položaj stopala, kolena, kukova, karlice i kičme.
Koji su najčešći simptomi
- U početku se pacijent najčešće žali da mu smeta obuća. Pojavljuje se pritisak sa unutrašnje strane stopala, blago crvenilo ili bol nakon dužeg hoda. Kasnije se bol javlja sve češće, koža iznad čuklja postaje zadebljana i osetljiva, a obuća koja je ranije odgovarala više ne može lako da se nosi.
Kako deformitet napreduje, palac sve više skreće ka drugom prstu i može da ga potiskuje preko ili ispod njega. Tada se javljaju žuljevi, bol u prednjem delu stopala, osećaj peckanja, trnjenje, zamor i grčevi u prstima.
- Pacijenti često nesvesno menjaju hod kako bi izbegli bol.
Faze razvoja čukljeva
Čukljevi se razvijaju postepeno. U početku je deformitet blag, a bol se javlja povremeno, najčešće posle hodanja ili nošenja neudobne obuće, objašnjava doktor, a zatim navodi da kasnije palac sve više skreće ka drugom prstu, javljaju se otok, bol i problemi pri obuvanju.
U težim slučajevima deformitet može izazvati žuljeve, ograničenu pokretljivost i hroničan bol, dok terapija može ublažiti tegobe, ali ne i vratiti kost u prvobitni položaj.
Kako pomaže fizikalna terapija?
Konzervativno lečenje ima za cilj smanjenje bola, poboljšanje funkcije stopala i usporavanje napredovanja deformiteta.Fizikalna terapija ne može ispraviti već izražen deformitet, ali može pomoći u kontroli tegoba. Terapija počinje procenom položaja palca, pokretljivosti zgloba, načina hoda i opterećenja stopala, nakon čega se pravi plan tretmana.
- U fizikalnoj terapiji koriste se manuelne tehnike za zglob palca i okolna meka tkiva, vežbe za mišiće stopala, istezanje skraćenih struktura, korekcija hoda, vežbe ravnoteže i jačanje mišića koji stabilizuju svod stopala. Kod bolnih i upalnih stanja mogu se primeniti laser, ultrazvuk, magnetno polje, TECAR terapija, elektroterapija, krioterapija i druge procedure koje imaju za cilj smanjenje bola i upale.
Često se koriste i silikonski separatori za prste, zaštitni jastučići, individualni ulošci, noćne udlage i taping. Ova pomagala ne rešavaju trajno deformitet, ali mogu smanjiti pritisak, trenje i bol tokom hoda.
Vežbe koje mogu biti korisne
Vežbe su važan deo tretmana, ali moraju biti pravilno odabrane. Nije cilj samo „pomeranje prstiju“, već vracanje bolje kontrole stopala.
Jedna od osnovnih vežbi je aktivno odvajanje palca od ostalih prstiju, bez pomeranja celog stopala. Ovom vežbom jačaju se mišići koji pomažu bolju poziciju palca.
- Korisna je i vežba „kratko stopalo“. Pacijent pokušava da blago podigne unutrašnji svod stopala, ali bez grčenja i savijanja prstiju. Ova vežba aktivira duboke mišiće stopala i poboljšava stabilnost svoda. Često se preporučuju i skupljanje peškira prstima, hvatanje sitnih predmeta prstima, rolanje stopala preko loptice, podizanje na prste uz kontrolu položaja palca, istezanje lista i Ahilove tetive, kao i vežbe ravnoteže na jednoj nozi - savetuje dr Anđelkov.
Ako pacijent ima loše držanje, slabost kukova, nestabilnu karlicu ili bol u leđima, u program se uključuju i vežbe za trup, kukove i korekciju hoda. Samo vežbanje stopala često nije dovoljno ako se ne popravi ceo obrazac kretanja.
Šta je najbolja prevencija?
Prevencija počinje od obuće. Cipele treba da imaju dovoljno prostora za prste, stabilan đon i da ne pritiskaju prednji deo stopala. Visoke potpetice i usku obuću treba nositi što ređe, naročito ako već postoji porodična sklonost ka čukljevima.
- Važno je održavati normalnu telesnu težinu, redovno raditi vežbe za stopala, istezati listove, voditi računa o svodu stopala i reagovati na vreme ako se pojave prvi simptomi. Kod osoba koje dugo stoje na poslu, pravilna obuća i individualni ulošci mogu značajno smanjiti opterećenje.
Prevencija podrazumeva i korekciju držanja tela. Ako pacijent ima krivu kičmu, spuštena stopala, asimetričan hod ili problem sa kolenima i kukovima, potrebno je tretirati uzrok nepravilnog opterećenja, a ne samo posledicu na palcu.
Najvažnije je ne čekati da čukalj postane veliki i bolan. Što se ranije uradi procena i započne pravilna terapija, veća je šansa da pacijent dugo funkcioniše bez operacije.
- Čukalj nije samo problem palca. On je znak da je narušena biomehanika stopala, a često i celog tela. Zato dobar tretman ne podrazumeva samo lokalni rad na bolnom mestu, već procenu stopala, hoda, držanja, karlice i kičme. Samo takav pristup daje najbolji rezultat u svakodnevnom životu pacijenta - navodi Srđan Anđelkov.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
