Plivačko uvo boli i na dodir: Kako se leči i zašto beli luk nije rešenje, objašnjava doktorka
Plivačko uvo je upala spoljašnjeg ušnog kanala i česta letnja tegoba. Jak bol bez uvoda može da se javi na moru, na odmoru i najlepšoj plaži kada ga najmanje očekujemo. U pitanju je tegoba svih uzrasta. Javlja se često kod plivača nakon kontakta sa vodom u bazenu, jezeru, moru, pa otud i naziv plivačko uvo. Uz dobro lečenje sve prolazi za nedelju dana. Ipak, moguće je da nekim neproverenim lekovima, na primer belim lukom, iskomplikujemo lečenje.
Neugodni i nagli simptomi
Lekari kažu da je upala uha lako prepoznatljiva jer ima vrlo neugodne i nagle simptome. Jak bol lokalizovan je u predelu upaljenog uha, najčešće bez ikakvog uvoda.
- Bol se širi na celu ušnu školjku koja je i na blag dodir jako osetljiva. Spoljašnji slušni kanal je otečen, pacijent ima utisak da je uvo zapušeno i da slabije čuje. Pre pojave bola, retko je moguć uvod u upalni proces u vidu svraba i peckanja u uhu koji su, ako postoje, kratkotrajni. Kod jačih upala bol se može proširiti ka licu i vratu, takođe moguć je i sekret iz upaljenog uveta, crvenilo, pa čak i povišena telesna temperatura i otečeni limfni čvorovi na vratu - kaže za Zdravlje.Kurir.rs specijalista otorinolaringolog dr Vesna Kostić.
Nisu samo plivači u riziku
Dr Kostić nam objašnjava da sve nastaje tako što se tokom plivanja, ronjenja, tuširanja i boravka u vlažnoj sredini male količine mikrobiološki neispravne vode zadržavaju u uvu.
- Bakterije lako prodiru kroz kožu kanala, razmnožavaju se i dovode do upalnog procesa koji je jako bolan ukoliko se odmah ne prepozna i ne leči. Nisu samo plivači izloženi riziku. Upala spoljašnjeg uveta može se razviti i kod osoba sa prekomernim nakupljanjem cerumena (ušne masti), kod osoba koje koriste štapiće ili druge predmete za čišćenje kanala. Upala može da bude i posledica ekcema, javlja se i kod pacijenata koji koriste slušne aparate ili osoba koje anatomski imaju uske kanale, uglavnom kod dece, pa voda lako ostaje zarobljena - navodi dr Kostić.
Uvek je prisutan jak bol
Plivačko uho se lako prepoznaje i dijagnostikuje. Leči se kod otorinolaringologa. Neophodno je uzeti bris uveta na bakteriološko i mikološko ispitivanje, isprati uvo kod lekara ili na drugi odgovarajući način i propisati terapiju po antibiogramu, to jest laboratorijskom testu koji pokazuje koji su antibiotici najefikasniji u lečenju određene bakterijske infekcije.
- Lečenje se uglavnom svodi na propisivanje antibiotskih ili antimikotičnih kapi ili masti koje pacijent sam primenjuje 7 dana ili je neophodno lečenje u ORL ordinacijama svaki drugi dan takozvanim štrajfnama (posebnim gazama sa lekom). Naravno, uvek je prisutan jak bol i neophodno je da pacijent prvih par dana uzima lekove protiv bolova (analgetik) - kaže dr Kostić.
Pacijenti sa prekomernim nakupljanjem cerumena uglavnom imaju svoj redovni ritam ispiranja i čišćenja uha kod lekara. Savet je da to urade pre sezone kupanja, kaže dr Kostić.
- Takođe, preporuka su i preparati u obliku spreja sa maslinovim uljem i 3-procentni hidrogen koji se koristi pre i posle kupanja, eventualno upotreba čepića za uši osobama koje su jako osetljive i imaju iskustvo sa upalama uha. Relativno česte povrede kože spoljašnjeg slušnog kanala, pa i bubne opne, štapićima za uši su dovoljan dokaz da ih ne treba koristiti. Nakon tuširanja i kupanja vodu pokupiti samo peškirom, spolja - savetuje dr Vesna Kostić.
Nekada su potrebni i antibiotici
Naša sagovornica objašnjava da su retke upale praćene i promenom opšteg stanja u smislu povišene telesne temperature i crvenila oko uveta.
- U tom slučaju propisujemo i antibiotike per os (koji se unose na usta), ali opet po antibiogramu. Komplikacija, takozvana maligna eksterna upala uveta, koja se teško i sporo leči, uglavnom se javlja kod imunokompromitovanih pacijenata, dijabetičara ili kod pacijenata kod kojih nije uziman bris iz uveta na analizu. Reč je o specifičnoj i rezistentnoj bakterijskoj upali. Ipak, ova komplikacija je retka i skoro da se i ne susrećemo sa njom u današnje vreme - navodi dr Kostić.
Beli luk u ušnom kanalu
Dr Vesna Kostić kaže da ipak ima pacijenta koji se sami leče i tako često pogoršavaju upalu.
- Imamo prilike da viđamo i uklanjamo iz uha i ceo čen belog luka, što je vrlo komplikovano za lekara, a bolno za pacijenta jer beli luk u ušnom kanalu bubri i jako ga je teško ukloniti. Savetuje se svakako analgetik ukoliko postoji bol, i deci i odraslima. Ako nam otorinolaringolog nije dostupan, kao ni laboratorija u kojoj bi se uzeo bris uha, preporuka su antibiotske kapi za uvo i lek protiv bolova do odlaska lekaru. Ne treba samoinicijativno piti sistemski antibiotik (koji deluje na celo telo) jer se ovakve upale uglavnom leče samo lokalno – kapima i mastima - naglašava dr Kostić.
