Dijetolog otkriva zašto stalno žudite za slatkišima: Nije problem samo u volji, telo vam šalje važno upozorenje
Gotovo svako ponekad poželi čokoladu, kolač ili omiljeni slatkiš. Povremena želja za slatkim nije razlog za zabrinutost, naročito ako se javlja posle napornog dana, emocionalnog opterećenja ili kao deo uobičajenog uživanja u hrani.
Međutim, kada potreba za slatkišima postane svakodnevna, intenzivna i teško kontrolisana, važno je zapitati se šta se zapravo dešava u organizmu.
- Želja za slatkim nije uvek samo „slab karakter“ ili nedostatak discipline. Ona može biti posledica neredovnih obroka, lošeg kvaliteta sna, stresa, hormonskih oscilacija, nepravilnog odnosa proteina i ugljenih hidrata u ishrani, ali i poremećaja regulacije šećera u krvi - kaže dr Veroslava Stanković, dijetolog.
Šta se dešava kada nam „padne šećer“?
Kada preskačemo obroke, jedemo premalo proteina ili pravimo velike pauze između obroka, nivo glukoze u krvi može da oscilira.
- Organizam tada traži najbrži izvor energije, a to su najčešće slatkiši, peciva, sokovi ili grickalice. Problem je u tome što takva hrana brzo podiže nivo šećera u krvi, ali ga često brzo i spušta, pa se ubrzo ponovo javlja umor, nervoza, glad i nova potreba za slatkim. Zato je jedan od najvažnijih saveta da se dan ne započinje samo kafom i pecivom, već obrokom koji sadrži proteine, kvalitetne ugljene hidrate, vlakna i zdrave masti. Takav obrok sporije se vari, duže održava sitost i smanjuje potrebu za „brzom energijom“.
Nedostatak sna povećava glad
San ima mnogo veću ulogu u regulaciji apetita nego što se obično misli.
- Kada spavamo kratko ili nekvalitetno, menja se lučenje hormona koji učestvuju u osećaju gladi i sitosti. Istraživanja pokazuju da ograničenje sna može biti povezano sa porastom grelina, hormona koji stimuliše glad, kao i sa većim unosom kalorija. Zbog toga osobe koje spavaju manje od sedam sati često imaju izraženiju potrebu za slatkišima, grickalicama i hranom bogatom ugljenim hidratima. Telo tada ne traži samo uživanje, već pokušava da nadoknadi energiju koju nije obnovilo snom.
Stres nas često vodi ka slatkom
Kada smo pod stresom, u organizmu raste aktivnost hormona stresa, posebno kortizola.
- Hronični stres može da pojača želju za energetски gustom hranom, naročito za kombinacijom šećera i masti, jer takva hrana kratkotrajno pruža osećaj utehe i smirenja. Zato mnogi ljudi ne posežu za čokoladom kada su fizički gladni, već kada su nervozni, iscrpljeni, zabrinuti ili emocionalno preopterećeni. U tom slučaju nije dovoljno samo „izbaciti slatkiše“. Potrebno je prepoznati okidač: stres, umor, tugu, dosadu ili potrebu za nagradom.
Navika se lako pretvori u potrebu
Ako svakog dana posle ručka pojedemo nešto slatko, mozak vremenom počinje da očekuje tu nagradu.
- Tada želja za slatkim nije posledica realne gladi, već naučenog obrasca ponašanja. To ne znači da slatko mora biti potpuno zabranjeno, već da treba napraviti razliku između povremenog uživanja i automatskog posezanja za šećerom. Dobar prvi korak je da se zastane i postavi jednostavno pitanje: „Da li sam gladna ili mi treba predah?“ Ako je odgovor predah, često pomažu šetnja, čaša vode, nekoliko minuta dubokog disanja ili razgovor, umesto automatskog odlaska po slatkiš.
Da li nedostaju neki nutrijenti?
Pojačana želja za slatkim ponekad se povezuje sa nedovoljnim unosom magnezijuma, hroma, vitamina B grupe, proteina ili ukupno nedovoljnim energetskim unosom. Ipak, važno je naglasiti da se suplementi ne uzimaju nasumično.
- Prvo treba proceniti ishranu, opšte stanje, laboratorijske nalaze i eventualne pridružene tegobe. Kod osoba koje su često umorne, imaju izraženu potrebu za slatkim, promene telesne mase ili sumnju na insulinsku rezistenciju, korisno je proveriti glukozu natašte, insulin, tromesečni šećer, lipidni status, funkciju jetre, kao i druge parametre prema proceni lekara. Američko udruženje za dijabetes navodi da se dijabetes dijagnostikuje na osnovu tromesečnog šećera ili kriterijuma glukoze u plazmi, uključujući glukozu natašte i oralni test opterećenja glukozom (OGTT).
Kako smanjiti želju za slatkišima?
Na pitanje kako smanjiti želju za slatkišima dr Stanković odgovara:
- Najvažnije je da se ne ide iz krajnosti u krajnost. Stroge zabrane često pojačavaju želju za slatkim. Mnogo bolji pristup je stabilizacija obroka. U praksi to znači: ne preskakati doručak, u svaki obrok uključiti izvor proteina, jesti dovoljno povrća i vlakana, birati integralne žitarice umesto belog peciva, piti dovoljno vode i ograničiti unos slatkih napitaka. Kada se javi želja za slatkim, bolji izbor može biti voće uz šaku orašastih plodova, kiselo mleko sa bobičastim voćem, komadić crne čokolade posle obroka ili domaći slatkiš sa manje dodatog šećera. Prekomeran unos dodatog šećera povezuje se sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, masne jetre i kardiometaboličkih poremećaja, zbog čega je važno razlikovati prirodno prisutne šećere u voću i mlečnim proizvodima od dodatog šećera u industrijskim slatkišima, sokovima i prerađenoj hrani.
Kada bi se trebalo javiti lekaru?
Posebnu pažnju treba obratiti ako se jaka želja za slatkim javila iznenada, ako traje duže vreme ili je praćena pojačanom žeđu, čestim mokrenjem, izraženim umorom, neobjašnjivim gubitkom ili dobitkom telesne mase, zamućenim vidom ili čestim infekcijama.
- Ovi simptomi mogu ukazivati na poremećaj regulacije šećera u krvi i zahtevaju stručnu procenu.
Zaključak
- Želja za slatkim nije neprijatelj, već signal. Nekada govori da smo umorni, nekada da smo pod stresom, nekada da jedemo neredovno, a nekada da je potrebno proveriti metaboličko zdravlje. Umesto osećaja krivice, mnogo je korisnije oslušnuti telo, urediti obroke, poboljšati san i smanjiti stres. Kada je tanjir pravilno sastavljen, a životni ritam koliko-toliko uravnotežen, potreba za slatkim najčešće postaje slabija, ređa i lakša za kontrolu.
