Ako imate lupus, ne morate da se odreknete mora: Doktor otkriva pravila bezbednog boravka na suncu
Za većinu ljudi sunce je simbol odmora, mora i boravka u prirodi. Međutim, kod osoba koje boluju od lupusa izlaganje UV zračenju može imati mnogo ozbiljnije posledice od običnih opekotina. Kako objašnjava dr Ivica Jeremić, intenrista reumatolog i specijalizant dermatovenerologije, sunčeva svetlost kod velikog broja pacijenata može izazvati ili pogoršati promene na koži, ali i pokrenuti aktivaciju bolesti koja zahvata unutrašnje organe.
- Ipak, to ne znači da osobe sa lupusom moraju da provode leto zatvorene u kući ili da se odreknu odmora na moru. Uz pravilnu zaštitu moguće je bezbedno uživati u sunčanim danima - započeo je naš sagovornik.
Lupus nije samo jedna bolest
Kada se kaže „lupus“, najčešće se misli na sistemski eritemski lupus (SLE), autoimunu bolest koja može zahvatiti gotovo svaki organ, kožu, zglobove, bubrege, krvne sudove, pluća, srce i nervni sistem.
- Postoji i kožni lupus, kod kojeg su promene uglavnom ograničene na kožu. Ipak, deo osoba sa kožnim lupusom tokom života može razviti i sistemski oblik bolesti. Bez obzira na tip lupusa, ultraljubičasto (UV) zračenje predstavlja jedan od najvažnijih spoljašnjih faktora koji mogu pogoršati simptome.
Šta je fotosenzitivnost?
Jedan od karakterističnih problema kod lupusa jeste fotosenzitivnost, preosetljivost organizma na UV zračenje.
- Kod zdravih osoba oštećene ćelije kože nakon izlaganja suncu brzo se uklanjaju. Kod osoba sa lupusom taj proces nije isti. Nakon izlaganja UV zracima dolazi do većeg broja oštećenih ćelija kože koje mogu pokrenuti preteranu reakciju imunog sistema - navodi dr Jeremić, a potom dodaje:
- Zbog toga se nakon boravka na suncu mogu javiti crvenilo, osip, bolovi u zglobovima i pogoršanje same bolesti.
Reakcija ne mora nastupiti odmah. Kod nekih pacijenata, kako navodi doktor, simptomi se pojavljuju tek 24 do 72 sata nakon izlaganja suncu, pa često nije lako povezati pogoršanje sa boravkom napolju.
Da li su opasniji UVA ili UVB zraci?
UVA i UVB zraci su dve vrste ultraljubičastog (UV) zračenja koje dolazi sa Sunca. Iako su oba štetna za kožu, razlikuju se po načinu na koji deluju. Za osobe sa lupusom štetni su i UVA i UVB zraci.
- UVB zraci imaju veću energiju i najčešće izazivaju crvenilo, opekotine i direktno oštećenje DNK kože. Njihov intenzitet je najveći tokom leta i oko podneva. UVA zraci imaju manju energiju, ali prodiru dublje u kožu. Za osobe sa lupusom posebno su važni jer su prisutni tokom cele godine, prolaze kroz oblake i prozorsko staklo i mogu izazvati pogoršanje bolesti čak i bez pojave opekotina.
Zbog toga osoba može dobiti reakciju nakon višesatnog sedenja pored velikog prozora ili tokom vožnje automobila.
Da li osobe sa lupusom smeju na more?
Najveća greška je savetovati osobama sa lupusom da potpuno izbegavaju more. Problem nije samo more, već nekontrolisano izlaganje UV zračenju.
- Osobe sa lupusom mogu bezbedno da letuju, ali je važno da se pridržavaju osnovnih mera zaštite od sunca. To podrazumeva izbegavanje boravka na suncu između 10 i 16 časova, korišćenje hlada ili suncobrana uz svest da voda i pesak odbijaju deo UV zraka, nošenje zaštitne odeće, redovno nanošenje krema sa visokim zaštitnim faktorom, kao i planiranje kupanja u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satim - savetuje dr Ivica Jeremić.
Za osobe sa lupusom preporučuju se preparati sa najmanje SPF 50+. Važno je da krema štiti i od UVA i od UVB zraka, odnosno da ima oznaku „broad spectrum“ ili visoku UVA zaštitu (PA++++).
Dr Jeremić navodi najčešće greške:
- nanošenje premale količine kreme;
- nanošenje tek kada se stigne na plažu;
- neobnavljanje zaštite nakon kupanja;
- zaboravljanje delova tela poput ušiju, vrata, šaka i stopala.
- Za lice je potrebna količina približno dužine dva prsta proizvoda, dok je za celo telo odrasle osobe potrebno oko 30 ml kreme. SPF treba naneti 15 do 30 minuta pre izlaska, a zaštitu obnavljati na svaka dva sata ili nakon kupanja i znojenja.
Pored krema sa zaštitnim faktorom, važnu ulogu u zaštiti od UV zračenja ima i odgovarajuća garderoba.
- Zaštitna odeća često pruža pouzdaniju zaštitu od same kreme, posebno ako je od gusto tkanih materijala, sa dugim rukavima i nogavicama ili ima UPF oznaku. Važno je znati da ni hlad nije potpuna zaštita, jer voda, pesak i beton odbijaju UV zrake, a UVA zračenje prolazi i kroz prozorsko staklo. Zato osobe sa lupusom treba da se štite i kada nisu direktno na suncu, dok se kod izrazito fotosenzitivnih pacijenata preporučuje i izbegavanje dugotrajnog izlaganja fluorescentnoj rasveti - objašnjava dr Jeremić.
Da li SPF treba koristiti i zimi?
Vitamin D i suplementi nisu zamena za zaštitu od sunca
Pošto osobe sa lupusom često izbegavaju sunce i koriste zaštitne kreme, kod njih se nedostatak vitamina D javlja češće. Lekari zato često kontrolišu nivo vitamina D i po potrebi preporučuju dodatke ishrani.
- Namerno izlaganje suncu radi stvaranja vitamina D nije preporučljivo. Bezbednije je nadoknaditi ga hranom ili suplementima uz savet lekara. Najviše pažnje privukao je ekstrakt biljke Polipodium leucotomos, tropske paprati. Neka istraživanja ukazuju da može smanjiti UV-oštećenja kože kod pojedinih osoba.
Ipak, nijedan suplement ne može zameniti osnovne mere zaštite; kremu sa zaštitnim faktorom, odeću i izbegavanje prekomernog izlaganja suncu.
- Slično važi i za zeleni čaj, čiji polifenoli imaju antioksidativno dejstvo, ali još nema dovoljno dokaza da bi se preporučio kao standardna zaštita kod lupusa. Najvažnije je zapamtiti: osobe sa lupusom ne moraju da izbegavaju leto, već da nauče kako da se pametno zaštite od sunca - istakao je dr Ivica Jeremić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
