Petni trn nije samo problem stopala: Fizioterapeut otkriva kako se leči bez operacije
Bol u peti mnogi u početku ne shvataju ozbiljno. Kažu sebi da su mnogo hodali, stajali ceo dan, obuli neudobne cipele ili se jednostavno "nezgodno oslonili". Međutim, kada se bol ponavlja iz dana u dan, posebno ujutru pri prvim koracima, tada se najčešće posumnja na petni trn. Fizioterapeut specijalista i diplomirani osteopataSrđan Anđelkov za naš portal objašnjava zbog čega nastaje ovaj problem, kako da prepoznate prve simptome i koje metode lečenja i jednostavne mere mogu da pomognu da se bol ublaži i spreči njegov povratak.
- Petni trn je koštani izraštaj na petnoj kosti. Najčešće se nalazi na donjoj strani pete, na mestu gde se pripaja plantarna fascija - čvrsta vezivna struktura koja se pruža od pete ka prstima i pomaže održavanje svoda stopala. Ipak, važno je znati da sam trn nije uvek glavni krivac za bol. Neki ljudi imaju petni trn na rendgenskom snimku, a nemaju nikakve tegobe. Sa druge strane, pacijent moze imati jak bol u peti i bez velikog koštanog izraštaja - kaže naš sagovornik.
U praksi se bol najčešće javlja zbog preopterećenja, iritacije ili hroničnih promena plantarne fascije. Zato se u lečenju ne sme gledati samo peta. Mora se proceniti celo stopalo, list, način hoda, obuća, položaj karlice, kolena i kičme.
Koji su najčešći simptomi?
Najkarakterističniji simptom je bol ispod pete. Pacijenti ga često opisuju kao ubod, pečenje, pritisak ili osećaj kao da su zgazili na kamenčić. Bol je najčešće najjači ujutru, pri prvim koracima nakon ustajanja iz kreveta. Posle nekoliko minuta hodanja može da se smanji, ali se često vraća posle dužeg stajanja, šetnje ili napora.
- Mnogi pacijenti kažu da im najviše smeta kada ustanu posle dužeg sedenja. Prvih nekoliko koraka bude bolno i nesigurno s osećajem ukočenosti. Kako se stopalo "razgazi", bol se privremeno smanji, ali to ne znači da je problem nestao. Kod izraženijih tegoba javlja se osetljivost pete na dodir, zatezanje u tabanu, bol duž unutrašjeg svoda stopala, napetost u listu i promena hoda. Osoba počinje da štedi bolnu nogu, oslanja se drugačije i nesvesno menja ceo obrazac kretanja. Zbog toga se vremenom mogu javiti bolovi u kolenu, kuku, karlici ili donjem delu leđa - opominje fizioterapeut.
Kako pomaže fizikalna terapija?
Pacijenti se najčešće javljaju tek kada bol počne da remeti svakodnevne aktivnosti. U početku pokušavaju sami tako što menjaju obuću, stavljaju gel uloške, mažu kreme, masiraju stopalo ili uzimaju lekove protiv bolova. To nekada donosi kratkotrajno olakšanje, ali ako se uzrok ne reši, bol se vraća.
- Cilj fizikalne terapije je da smanji bol, rastereti plantarnu fasciju, poboljša pokretljivost stopala i skočnog zgloba, ojača mišiće stopala i popravi hod. Terapija ne treba da se svede samo na aparate. Najbolji rezultati se postižu kada se kombinuju procedure, manuelni rad, vežbe i edukacija pacijenta. U bolnoj fazi mogu se koristiti laser, ultrazvuk, elektroterapija, magnetno polje, krioterapija, TECAR terapija i druge procedure koje imaju cilj da smanje bol i upalnu reakciju. Kod dugotrajnih i upornih tegoba primenjuje se i terapija udarnim talasima, poznata kao "shockwave" terapija - objašnjava Anđelkov.
Manuelna terapija ima značajno mesto u oporavku. Radi se mobilizacija zglobova stopala i skočnog zgloba, opuštanje plantarne fascije, tretman mišića lista, Ahilove tetive i fascijalnih lanaca koji utiču na stopalo. Kod pacijenata sa lošom posturom ili nepravilnim hodom uključuje se i rad na kuku, karlici i lumbalnom delu kičme.
- Mogu da pomognu i tejping, ulošci, silikonski podmetači za petu i odgovarajuća obuća. Kod bolnog petnog trna posebno se često koriste silikonski ulošci ili silikonski jastučići za petu. Oni ne uklanjaju sam trn, ali mogu da ublaže pritisak na bolno mesto, amortizuju udar pri hodu i smanje iritaciju plantarne fascije. Posebno znače osobama koje dugo stoje, mnogo hodaju ili osećaju bol pri svakom osloncu na petu. Ipak, pomagala sama po sebi nisu dovoljna. Ako pacijent ne radi vežbe, ne promeni loše navike i ne koriguje način opterećenja, bol se često vraća - naglašava fizioterapeut.
Šta možete sami da uradite?
Osoba sa petnim trnom može mnogo da pomogne sebi ako reaguje na vreme. Prvi korak je smanjenje opterećenja. To ne znači potpuno mirovanje, već pametno doziranje aktivnosti. Dugotrajno stajanje, hodanje po tvrdoj podlozi, trčanje i naglo povećanje fizičke aktivnosti trebalo bi privremeno smanjiti, a zatim postepeno vraćati.
- Obuća igra ogromnu ulogu. Trebalo bi izbegavati potpuno ravne papuče, tvrde cipele, istrošene patike i hodanje bosih nogu po pločicama ili betonu. Najbolje je nositi udobnu obuću sa dobrom potporom za svod stopala i mekanijim delom ispod pete. Silikonski ulošci ili silikonski jastučići za petu takođe mogu da olakšaju hod - savetuje Anđelkov.
Kod kuće pomažu blage vežbe istezanja plantarne fascije i mišića lista. Istezanje treba raditi polako, bez naglih pokreta i bez forsiranja bola. Posle dužeg hodanja ili stajanja može da prija rolanje stopala preko loptice ili zaleđene flašice vode nekoliko minuta.
- Ako postoji višak kilograma, smanjenje telesne težine značajno rasterećuje stopala. Važno je i da osoba ne pokušava da "pregura" bol. Dugotrajno šepanje menja hod i može da napravi dodatne probleme u kolenu, kuku, karlici i donjem delu leđa. Ukoliko bol traje duže od nekoliko nedelja, pojačava se ili više ne možete normalno da funkcionišete, potrebno je da se javite fizijatru ili fizioterapeutu. Što se ranije krene sa pravim tretmanom, veća je šansa da se problem reši bez invazivnih metoda - poručuje Srđan Anđelkov.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
