Vrućina može da promeni dejstvo lekova: Farmaceut upozorava ko mora da bude posebno oprezan
Letnji meseci i sve češći toplotni talasi predstavljaju izazov za mnoge ljude, a posebno za one koji redovno uzimaju terapiju. Visoke temperature mogu uticati i na organizam i na način na koji organizam reaguje na pojedine lekove, pa povećavaju rizik od dehidracije, vrtoglavice, nesvestice i drugih neželjenih efekata.
- Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste lekove zaizbacivanje viška tečnosti (diuretike), lekove za povišen krvni pritisak, kao i lekove koji se koriste u lečenju depresije, anksioznosti i drugih psihijatrijskih oboljenja. Rizik može biti još veći ukoliko se istovremeno koristi više lekova koji na različite načine utiču na sposobnost organizma da se prilagodi visokim temperaturama. Dodatni oprez potreban je kod osoba koje boluju od astme, srčanih bolesti ili dijabetesa, jer toplota i dehidracija mogu uticati na tok bolesti i efikasnost terapije – objašnjava Kristina Kovačević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Kako toplota utiče na organizam kada uzimamo određene lekove?
Tokom toplog vremena organizam gubi više tečnosti znojenjem, ali neki lekovi mogu pogoršati taj gubitak ili otežati organizmu da se izbori sa vrućinom. Neki lekovi mogu uticati na ravnotežu tečnosti u organizmu ili otežati prepoznavanje ranih znakova dehidracije, pa osoba možda neće na vreme povećati unos tečnosti. Drugi mogu otežati regulaciju telesne temperature ili smanjiti znojenje, koje predstavlja prirodan mehanizam hlađenja organizma.
- Pojedini lekovi mogu doprineti sniženju krvnog pritiska, smanjenju zapremine krvi ili promenama u radu srca i bubrega, što povećava rizik od vrtoglavice, nesvestice i padova, naročito kod starijih osoba. Visoke temperature i dehidracija mogu uticati i na to kako se neki lekovi razgrađuju i izlučuju iz organizma, pa se povećava rizik od neželjenih dejstava. Takođe, određeni lekovi mogu izazvati poremećaj nivoa elektrolita ili pospanost i smanjenu koncentraciju, što dodatno povećava rizik od padova i otežava prepoznavanje simptoma dehidracije.
Na znake dehidracije treba posebno obratiti pažnju. Oni mogu uključivati pojačanu žeđ, vrtoglavicu, glavobolju, umor, konfuziju i tamnu mokraću. Starije osobe, mala deca i osobe sa bolestima srca ili bubrega posebno su osetljive na ove promene.
Toplota može uticati i na same lekove
Lekove treba čuvati u skladu sa uputstvom proizvođača, jer preporučena temperatura skladištenja nije ista za sve preparate. Visoke temperature mogu oštetiti ili ubrzati razgradnju pojedinih lekova, čime se smanjuje njihova efikasnost kada su najpotrebniji, objašnjava Kovačević i dodaje:
- Posebno su osetljivi insulin i pojedini inhalatori. Lekovi koji se moraju čuvati u frižideru, poput insulina ili određenih oralnih suspenzija antibiotika („sirupa“), posebno su osetljivi na toplotu. Ako predugo stoje van frižidera ili se nepravilno čuvaju, možda neće delovati kako treba.
Ako je vaš lek promenio boju, dobio neobičan miris, promenio teksturu ili na bilo koji način izgleda drugačije, to može biti znak oštećenja izazvanog toplotom. Obratite se svom farmaceutu za savet.
- Prostorije izložene direktnom suncu mogu postati mnogo toplije nego što mislimo, isto važi i za automobile, vozove i autobuse koji se mogu veoma brzo zagrejati tokom leta. Čak se i torbe i džepovi mogu dovoljno zagrejati da izazovu probleme, naročito ako ste ceo dan napolju ili na festivalu, sportskom događaju ili plaži. Ako putujete, izbegavajte da ih ostavljate u parkiranim vozilima ili toplim torbama. Oštećenje izazvano toplotom može promeniti efikasnost leka, pa on može delovati slabije ili, ređe, dovesti do neočekivanih neželjenih efekata. Ako primetite promene u tome kako se osećate ili kako vam lekovi deluju tokom toplog vremena, razgovarajte sa farmaceutom ili lekarom.
Nisu samo lekovi osetljivi na toplotu i neka medicinska sredstva mogu biti pogođena visokom temperaturom ili vlagom. Na primer, uređaji za merenje glukoze u krvi mogu davati manje pouzdane rezultate ako se koriste ili čuvaju u toplim uslovima. Čuvajte uređaje i test-trake na hladnom i suvom mestu i proverite uputstva proizvođača o preporučenim temperaturama. Ako sumnjate da rezultat nije pouzdan ili uređaj ne radi kako očekujete, pročitajte uputstvo proizvođača ili se obratite farmaceutu.
Lekovi i povećana osetljivost na sunce
Pojedini lekovi protiv gljivičnih infekcija i neki antibiotici mogu povećati osetljivost kože na sunčevo zračenje. Kod osoba koje ih koriste mogu se javiti crvenilo, osip ili reakcije slične opekotinama od sunca.
Povećanu osetljivost na sunce mogu izazvati i pojedini lekovi za izbacivanje viška tečnosti, antidepresivi, lekovi za lečenje akni i ekcema, a ređe i neki lekovi protiv bolova.
- Poseban oprez potreban je i kod osoba koje koriste pojedine lekove za lečenje reumatskih bolesti, psorijaze ili malignih oboljenja, poput metotreksata. Ovi lekovi mogu povećati osetljivost kože na sunce, pa se preporučuje izbegavanje direktnog izlaganja suncu, nošenje lagane zaštitne odeće i šešira, kao i upotreba krema za sunčanje širokog spektra sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili višim - napomenula je.
Šta pacijenti treba da urade?
- Ako redovno uzimate terapiju, posebno više lekova ili bolujete od hronične bolesti, tokom leta posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom o dodatnim merama opreza. Ne prekidajte terapiju i ne menjajte dozu na svoju ruku, jer u periodu velikih vrućina lekar može proceniti da je potrebno prilagoditi terapiju, unos tečnosti ili učestalost kontrola - istakla je spec.farm. Kristina Kovačević.
Lekove treba čuvati prema uputstvu, na hladnom i suvom mestu, zaštićene od direktne sunčeve svetlosti. Kada ste van kuće, izbegavajte da ih ostavljate u parkiranom automobilu ili na drugim mestima izloženim visokim temperaturama.
Ako se tokom vrućine ne osećate dobro, pređite na hladnije mesto i unosite tečnost u skladu sa preporukama lekara, naročito ako imate bolest srca ili bubrega. Ukoliko se simptomi brzo ne povuku ili se pogoršavaju, potražite savet zdravstvenog radnika.
