Nagle promene pritiska nekada mogu da dovedu do srčanog udara: Ne pomažu šećer i voda, obratite pažnju na ove simptome, kaže kardiolog
Visoke temperature ne utiču samo na osećaj nelagodnosti, već su i ozbiljan stres za srce i krvne sudove. Tokom vrelih dana krvni sudovi se šire, što može da dovede do promena krvnog pritiska. Stručnjaci napominju da su posebno ugroženi stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje ne prepoznaju na vreme upozoravajuće simptome. Kardiolog dr Predrag Mitrović u razgovoru za TV Prva objasnio je da proemen koje se dešavaju u telu tokom toplotnog talasa mogu biti opasne.
Varijacije krvnog pritiska
- Kada je toplo napolju, krvni sudovi se šire. To mora da izazove varijacije krvnog pritiska, koji zavisi od količine tečnosti u organizmu. Hronični bolesnici treba da koriguju terapiju isključivo u dogovoru sa lekarom, ali problem je kod ljudi koji nisu imali slična iskustva i ne znaju kako da reaguju - kaže dr Mitrović.
Naglašava da nagle promene krvnog pritiska mogu predstavljati rizik i da u ekstremnim slučajevima mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, poput srčanog ili moždanog udara.
Kada je vreme za lekara?
Simptomi koji zahtevaju oprez su: suva koža i jaka žeđ, glavobolja usled naglih promena krvnog pritiska, vrtoglavica i nesvestica, grčevi, bol u grudima, vilici, plećki ili rukama.
- Ljudi često pomisle da ih je „uhvatila promaja“, popiju šećer i vodu i nastave dalje. To nije rešenje. Ne treba odlagati odlazak lekaru, jer ono što deluje bezazleno može biti znak ozbiljnog problema - upozorava dr Mitrović.
Posebno oprezni treba da budu dijabetičari, jer kod njih simptomi mogu biti drugačiji.
- Dijabetičari ponekad ne osećaju karakterističan bol, ali mogu imati nesvesticu ili druge znake koji ukazuju na kardiovaskularni problem - objašnjava kardiolog.
Ugroženi su i stari i mladi
Dr Mitrović upozorava da mnogi i dalje ignorišu savete lekara, čak i kada su najavljeni meteo-alarmi.
- Ono što je tužno jeste da starija populacija, koja zna koliko su ove stvari važne, često ne poštuje preporuke. Imaju svoje rituale: žele da ustanu, popiju kafu, pročitaju novine, pogledaju jutarnji program, a onda izađu u podne u prodavnicu ili na pijacu. To je najgore što mogu da urade - kaže doktor.
Ni mlađi nisu imuni, dodaje on.
- Mlađi ljudi često misle da mogu sve da izdrže. Imaju veći prag tolerancije, ali kada se problem javi, reakcija može biti mnogo burnija. Važno je pronaći meru i slušati telo. Ako osetite tegobe, odmah se javite lekaru - poručuje dr Mitrović.
Šta uraditi ako nekome pozli na vrućini?
Ukoliko osobi pozli, najvažnije je rashladiti je i pomoći joj dok ne stigne medicinska pomoć.
- Potrebno je skloniti sa sunca, rashladiti, lagano polivati vodom ili staviti vlažnu krpu na čelo i glavu. Ako je osoba izgubla svest, potrebno je postaviti je na bok i obezbediti nesmetano disanje - savetuje kardiolog.
Pored razgovora o zdravlju tokom vrelih dana, dr Predrag Mitrović govorio je i o ličnijoj temi – knjizi Šta ako sam ja sledeći u kojoj je zapisao priču o sebi dragim ljudima koji su živeli u vreme velikih istorijskih previranja.
- Ne umiremo kada biološki nestanemo, već kada nas zaborave. Dok god nas se neko seća, mi smo živi - poručuje dr Mitrović.
Izvor: prva.rs/ zdravlje.kurir.rs
