Alergija na ambroziju može da se javi i posle 60. godine: Kada treba početi terapiju, zašto lekari upozoravaju na prirodne preparate

Ambrozija je jedan od najvažnijih polenskih alergena tokom kasnog leta. Najveće koncentracije njenog polena uobičajeno se beleže krajem avgusta i početkom septembra, dok klimatske promene mogu doprineti produžavanju sezone polena. Alergijske tegobe mogu se prvi put javiti i u starijem životnom dobu, a kod pojedinih pacijenata mogu biti povezane i sa razvojem astme, kažu lekari. Ambrozija je jedan od najčešćih uzroka sezonskih alergijskih tegoba u ovom periodu godine. Kijanje, zapušen nos, curenje iz nosa, svrab i suzenje očiju najčešći su simptomi, ali kod pojedinih osoba alergijska reakcija može zahvatiti i donje disajne puteve.

- Sve više je pacijenata koji dolaze sa simptomima, posebno onih koji su preosetljivi na ambroziju, koja ima dosta dug period cvetanja. S druge strane, jeseni su sve toplije, zbog čega se sezona produžava, s tim što su avgust i septembar pik sezone za ambroziju - kaže dr Jovičić.

Jedna biljka može proizvesti milijarde polenovih zrna

Ambrozija je izuzetno produktivna kada je reč o polenu. Jedna biljka može proizvesti od jedne do osam milijardi polenovih zrna. Zbog toga je suzbijanje ove invazivne biljke važno ne samo iz ekoloških već i iz zdravstvenih razloga.

- Ne sme se dozvoliti da ambrozija procveta, već je treba na vreme eliminisati. Savet je da se terapija uzima pri pojavi prvih simptoma, jer je tada najefikasnija. U svakom slučaju, kod osetljivih osoba avgust i septembar bi trebalo da budu pokriveni terapijom -  naglašava dr Jovičić.

Koja terapija se koristi kod alergije na ambroziju?

Lečenje alergijskog rinitisa zavisi od intenziteta simptoma i kliničke slike. U terapiji se koriste antihistaminici, kao i lokalni, odnosno intranazalni kortikosteroidi. Kod pojedinih pacijenata mogu se koristiti i kombinacije lekova.

Važno je napomenuti da se izbor terapije ne određuje samo prema tome da li je uzrok alergije ambrozija, već i prema težini simptoma i tome da li su zahvaćeni samo gornji ili i donji disajni putevi, objašnjava doktor.

Kod pacijenata sa istovremenom astmom mogu se primenjivati i lekovi namenjeni kontroli astme, uključujući terapije koje deluju na leukotrijenski put.

- Kod pacijenata sa preosetljivošću na ambroziju u visokom procentu može da se javi i bronhijalna astma, zbog čega se upotrebljavaju ovi lekovi - objašnjava dr Jovičić.

Alergija može da se pojavi i u starijem životnom dobu

Iako se alergijske bolesti često povezuju sa decom i mlađim osobama, ne postoji gornja starosna granica za pojavu preosetljivosti na polen ambrozije. Zbog čega pojavu novih simptoma, poput učestalog kijanja, zapušenosti nosa, curenja iz nosa ili otežanog disanja, ne treba automatski pripisivati „prehladi“ ili godinama.

Dr Jovičić porast alergijskih bolesti povezuje sa većim brojem faktora životne sredine i savremenim načinom života.

Jedan od njih je zagađenje vazduha. Klimatske promene i zagađenje mogu pojačati zdravstvene posledice izloženosti polenu. Više temperature i povećana koncentracija ugljen-dioksida mogu doprineti ranijem i dužem periodu polinacije i većoj proizvodnji polena, dok čestice iz vazduha mogu povećati njegovu alergenost.

- Porast alergija je jako značajan u Evropi i kod nas. Neke procene su da će do 50 odsto stanovništva u nekom trenutku do 2040. godine imati neki oblik alergijskih simptoma -  kaže dr Jovičić.

Alergija nije samo kijanje i curenje nosa

Alergijske bolesti mogu značajno uticati na kvalitet života. Osim fizičkih simptoma, mogu biti povezane sa poremećajem sna, slabijom koncentracijom i smanjenom produktivnošću. Alergijski rinitis može imati značajan uticaj na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života.

 - Bitno je da znamo da alergija nema za posledicu samo curenje iz nosa ili suzenje očiju. Alergije u velikoj meri utiču na kvalitet života. Pacijenti su slabije koncentrisani, slabije spavaju, nervozni su, manje su radno produktivni, a u školi postižu slabije rezultate. Tu su i troškovi lečenja i izostanci sa posla. Sve to predstavlja i ekonomski i društveni teret -  kaže dr Jovičić.

Sve više dece ima alergije

Alergijske bolesti predstavljaju značajan zdravstveni problem i kod dece. Na njihovu pojavu utiču genetska predispozicija i faktori životne sredine, a istraživanja ukazuju i na razlike u učestalosti alergijskih bolesti između urbanih i ruralnih sredina. Ipak, alergijske tegobe se kod velikog broja pacijenata mogu uspešno kontrolisati odgovarajućim lečenjem.

Jedna od mogućnosti lečenja je alergen-specifična imunoterapija, poznata i kao hiposenzibilizacija. Za razliku od lekova koji prvenstveno kontrolišu simptome, imunoterapija deluje na osnovni mehanizam alergijske bolesti i može imati dugotrajniji efekat, kaže doktor. Imunoterapija se može primenjivati kod odgovarajuće odabranih pacijenata sa alergijskim rinitisom, bilo potkožnim injekcijama ili sublingvalnim preparatima, u zavisnosti od alergena i konkretnog terapijskog protokola. Za dugoročni efekat često se preporučuje višegodišnje lečenje.

 - U osnovi alergije je pogrešno prepoznavanje onoga što naš organizam vidi kao opasnost. To znači da naš organizam polenovo zrno prepoznaje kao napadača i pokušava da se od njega odbrani, između ostalog kijanjem i pojačanim lučenjem sekreta.  Imunoterapija ima za cilj da taj naš odgovor prebaci na drugu stranu, stvarajući druga antitela i određene imunoregulatorne ćelije. Dakle, cilj je da naš imunski sistem primeti alergen, ali da na njega ne reaguje burno -  objašnjava dr Jovičić.

Postoje i dokazi da alergen-specifična imunoterapija može imati preventivni efekat na razvoj astme kod određenih pacijenata. Međutim, ovaj efekat zavisi od uzrasta, alergena i konkretne kliničke situacije i ne može se generalizovati na sve pacijente. 

Ko je kandidat za imunoterapiju?

Kandidat za imunoterapiju nije svaka osoba sa alergijom. Odluka zavisi od potvrđene alergijske senzibilizacije, kliničkih simptoma, odgovora na standardnu terapiju i procene alergologa.

- Kandidati za imunoterapiju su pacijenti koji imaju izražene simptome. Ali nema potrebe da čekate da simptomi postanu toliko izraženi da se više ne mogu kontrolisati nekim drugim lekovima - kaže dr Jovičić.

Kvantna medicina i „prirodni“ preparati: oprez je neophodan

Govoreći o kvantnoj medicini i prirodnim preparatima, dr Jovičić upozorava na potrebu za oprezom i naglašava važnost terapija čija je efikasnost potvrđena odgovarajućim naučnim dokazima.

- Kao lekar, ne mogu da propagiram kvantnu medicinu, jer nisam siguran kolika je njena efikasnost. Ja sam za klasičnu, da kažem, naučnu, zapadnu medicinu koju sam studirao. Što se tiče prirodne medicine, postoje određeni rezultati, ali morate biti na oprezu. Jer nam neretko dolaze pacijenti sa ozbiljnim anafilaktičkim reakcijama, otocima i gušenjem, koji su uzimali neke preparate sa ciljem da poboljšaju svoje zdravstveno stanje - naglašava dr Jovičić.

Kako razlikovati prehladu od alergijskog rinitisa? Dilemu razrešava predsednica udruženja "Alergija i ja"

Kod pacijenata sa istovremenom astmom mogu se primenjivati i lekovi namenjeni kontroli astme