Težak ranac držanje kvari: Stručnjak otkriva da li je samo školska torba krivac za defomitete kičme
Celodnevno sedenje, igranje igrica, umesto lastiša ili između dve vatre, dovelo je do sve lošijeg držanja dece i adolescenata. Povrh svega, teške školske torbe i rančevi koji se retko kada nose preko celih leđa, već isključivo na levom ili desnom ramenu, doveli su do toga da deca i adolescenti izgledaju „nakrivljeno“. Stručnjaci kažu da vizuelna nepravilnost ne znači da će sva deca imati deformitet kičmenog stuba, koji se vidi na rendgenskom snimku.
Može li težak ranac da izazove skoliozu?
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda napominje da su deca svakodnevno izložena različitim opterećenjima, među kojima posebnu pažnju zaslužuju težina školske torbe, način njenog nošenja, dugotrajno sedenje, nepravilan položaj tela i nedovoljna fizička aktivnost.
Ranac ne sme biti teži od 15 odsto telesne težine deteta, što znači da školska torba đaka prvaka od 20 kilograma ne sme da bude teža od tri kilograma, navode stručnjaci Gradskog zavoda.
- Težak ranac ne može izazvati strukturnu skoliozu, ali može indukovati funkcionalnu (nestrukturnu) skoliozu i pogoršati već postojeći, dijagnostikovani ili često nedijagnostikovani deformitet. Međunarodne ortopedske asocijacije i svetska udruženja koja se bave problemima deformiteta kičmenog stuba, uključujući Scoliosis Research Society (SRS) i American Academy of Orthopaedic Surgeons (AAOS), eksplicitno naglašavaju da nošenje teškog ranca kod dece nije etiološki faktor za nastanak adolescentne idiopatske skolioze (AIS) - kaže u razgovoru za Zdravlje Kurir.rs Marko Aleksandrić, profesor sporta i fizičkog vaspitanja, koji se više od dve decenije bavi korekcijom deformiteta kičmenog stuba kod dece.
Skolioza je bočno i torziono (rotaciono) zakrivljenje kičmenog stuba, pri čemu kičma umesto pravog oblika dobija izgled slova „C“ ili „S“. Jedno rame ili kuk stoje više od drugog. Jedna lopatica je izraženija ili izbočenija. Pacijent se naginje na jednu stranu.
Kako izgleda rendgenski snimak kičme "nakrivljenog" deteta?
Ranac može da izazove loše držanje kod dece ili da doprinese progresiji veċ postojeće skolioze, ali ne može da bude uzrok pojave skolioze ili nekog drugog deformiteta objašnjava Aleksandrić.
- Dete nosi ranac koji je težak. Vizuelno izgleda da ima nepravilno držanje, ali kada se uradi rendgenski snimak, kičma je normalna. Šta to znači? Kada dete odbaci ranac i kada krene da radi određene vežbe, sve će se to vratiti u neku normalu gde je bilo i pre. Bitno je da su deca fizički aktivna, da ne sede kod kuće i igraju igrice. Odgovarajuća fizička aktivnost pomoći će da se razviju i ojačaju duboki mišići leđa. Svaka vizuelna ili konkretna krivina može da se koriguje specifičnim vežbama, po protokolu - napominje Aleksandrić.
Loše držanje postaje sve zastupljeniji problem
Bitno je, ipak, pre svega da postoji organizovan sistem, kao što su redovni pregledi dece.
- Nekada su lekari dolazili u svaku školu u Srbiji i tada je bilo manje mogućnosti da se pogreši. Procenat skolioze je isti, to je negde na svetskom nivou 3 do 3,5 odsto. Ono gde je došlo do drastične promene jeste loše držanje. U mnogim istrazivanjima i kod nas i u Evropi procenat opsteg lošeg držanja kod dece ide od 50% do čak 80%. Kao primer navešću istraživanja 1975. god gde su procenti loše posture kod dece bili maksimalno 25%. Ovo je drastičan skok. Procenat skolioze, s druge strane, isti je - 3 do 3,5 odsto - kaže Marko Aleksandrić.
