Koliko brzo može da pukne slepo crevo? Hirurg otkriva simptome zbog kojih ne smete da čekate
Upala slepog creva (apendiksa) jedan je od najčešćih upalnih procesa koji zahteva hitno hirurško lečenje u digestivnoj hirurgiji, kažu lekari. Prema najnovijim statistikama, upalu slepog creva dobije 7 do 8 odsto osoba, sa najvišom stopom obolevanja u drugoj i trećoj deceniji života. To, ipak, ne znači da akutni apendicitis isključivo pogađa mlađe osobe, do upale slepog creva može da dođe i u starijem životnom dobu. Doktori kod starijih pacijenata beleže i dosta više životno ugrožavajućih „pucanja“ slepog creva. Zbog svega navedenog bitno je da na vreme prepoznamo upalu i hitno reagujemo.
Šta je u stvari „slepo crevo“?
Na početku razgovora za Zdravlje Kurir.rs, opšti hirurg dr Stefan Kmezić sa Prve hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije nam objašnjava zašto nije u potpunosti ispravan u narodu odomaćen izraz „slepo crevo“. Pravo slepo crevo se u stvari zove se cekum. Anatomski, slepo crevo se naziva cekum.
- Pod ovim imenom obično se misli na apendiks ili crvuljak, te ću u nastavku upotrebljavati navedene termine. Iako se u svakodnevnom govoru izraz „slepo crevo“ najčešće koristi za crvuljak, anatomski se slepo crevo odnosi na cekum - početni deo debelog creva iz kojeg se pruža crvuljak, odnosno apendiks - kaže dr Kmezić.
I
Kako dolazi do upale slepog creva?
- Apendiks, odnosno crvuljak, nalazi se na početnom delu debelog creva, na cekumu i svojim lumenom komunicira sa digestivnom cevi. Najšire prihvaćen mehanizam nastanka upale je blokada lumena crvuljka (apendiksa), najčešće nekim čvrstim delom stolice, nakon čega dolazi do otoka, kompromitovanja cirkulacije koja dovodi do pojave lokalnih ishemija (gubitka vitaliteta tkiva). Ova ishemična mesta (delovi tkiva u kojima je dotok krvi ozbiljno smanjen ili potpuno prekinut) predstavljaju slabe tačke i mogu dovesti do perforacije („pucanja“) slepog creva - navodi dr Kmezić.
Upala slepog creva moguća je u svakom životnom dobu
Doktor napominje da akutni apendicitis može da se javi u svim životnim dobima, ali češći je kod mlađih osoba, uglavnom se javlja u drugoj i trećoj deceniji života.
- Kako su epidemiološke baze velike, postoje različiti podaci i neki od njih ukazuju na nešto veću incidencu obolevanja u muškoj populaciji u odnosu na žensku. Oko 5 do 10 odsto slučajeva upale beleži se u populaciji starijoj od 60 godina, uz dosta viši stepen perforacije ili „pucanja“, kako se to odomaćilo u svakodnevnom govoru - kaže dr Kmezić.
Zašto je dijagnoza uvek izazov?
Iako se hirurško lečenje akutnog apendicitisa smatra rutinskom procedurom, sam proces postavljanja dijagnoze oduvek je predstavljao izazov, kako za mlade tako i za one najiskusnije hirurge, naglašava dr Kmezić.
- Kada bi se naveo jedan univerzalni simptom, koji bi trebalo da bude znak za odlazak lekaru, mogli bismo da izdvojimo bol u trbuhu. Ono što ovaj bol čini specifičnim je njegova lokalizacija koja ne mora uvek da bude na tipičnom mestu, a to je u donjem desnom kvadrantu trbuha. Često bol počinje u projekciji želuca, nakon čega migrira ka samom crvuljku. Sam položaj apendiksa takođe može da definiše tačku sa najvišim intenzitetom bola, što takođe predstavlja dijagnostički izazov imajući u vidu brojne anatomske varijacije u lokalizaciji - navodi dr Kmezić.
Kako bi se stepen tačnosti postavljanja dijagnoze povećao, i danas se organizuju konsenzus konferencije gde se usvajaju različiti protokoli i opšteprihvaćeni evaluacioni skorovi, kaže doktor.
Pored bola u trbuhu mogu se javiti mučnina, povraćanje, gubitak apetita, povišena telesna temperatura, pojačan bol pri pokretu, malaksalost, osećaj nadutosti, pojava prolivastih stolica, dodaje dr Kmezić.
Kako do precizne dijagnoze?
Naš sagovornik objašnjava da se stručnjaci danas dosta oslanjaju i na dijagnostiku koja je umnogome olakšala postavljanje dijagnoze.
- U svakodnevnoj praksi imamo na raspolaganju ultrasonografski pregled (ultrazvuk), kao i pregled skenerom ili magnetnom rezonancom. Takođe, značajno je i praćenje zapaljenskih parametara, kao što su broj leukocita, CRP, a u komplikovanijim slučajevima i nekih drugih sofisticiranijih markera infekcije - kaže dr Stefan Kmezić.
Šta je najveći strah?
- Najveći strah opravdano predstavlja „pucanje slepog creva“, što pacijenti često navode kada žele da objasne ozbiljnost situacije u kojoj su se našli. Perforacija usled akutnog apendicitisa ne mora nužno da bude povezana sa vremenskim periodom od pojave bolova. Neki perforiraju u ranom stadijumu, dok drugi ostaju neperforirani duže vreme. Nastanak perforacije zavisi od uzrasta, položaja apendiksa, opstrukcije lumena, imuniteta, uzroka upale ili pridruženih bolesti. Ono što je definitivno dokazano je da stepen perforacije raste prolaskom vremena, ukoliko sama upala nije tretirana ili adekvatno praćena. Smatra se da rizik od perforacije raste na nekih 30 odsto ukoliko simptomi traju duže od 48-72 sata - navodi dr Kmezić.
Doktor naglašava da ipak sve ove procente i podatke treba uzeti sa rezervom, jer kao što je navedeno, postoje velike i heterogene epidemiološke baze sa isto tako raznovrsnim rezultatima.
- Prevencija perforacije je pre svega javljanje lekaru sa pojavom nekih od gore navedenih simptoma i, ukoliko se isključi indikacija za hitnim hirurškim lečenjem, adekvatno praćenje nastalog stanja - navodi dr Stefan Kmezić.
