Da li se pejsmejker oseća u telu? Kardilog otkriva kada se uključuje i šta tada radi
Pejsmejker ostaje u telu pacijenta i prati rad srca, pa je jedno od čestih pitanja nakon ugradnje da li se sam uređaj oseća i da li pacijent može da prepozna trenutak kada počne da stimuliše srce. U najvećem broju slučajeva odgovor je - ne, objašnjava na Instagramu prof. dr Siniša Pavlović, kardiolog i jedan od naših najvećih stručnjaka za pejsmejker terapiju.
- Pošto se uređaj postavlja ispod kože u gornjem delu grudnog koša, obično s leve strane, osim kod pacijenata koji su levoruki, kod kojih ga postavljamo s desne strane, ukoliko na tom mestu postoji dovoljno tkiva, odnosno potkožnog masnog tkiva, uređaj se skoro uopšte ne oseća. Možete da ga napipate i osetite da postoji tvrđi deo, jer uređaj fizički ima svoju masu, koja je relativno mala, ali u suštini pacijent ne bi trebalo da ga oseća - objašnjava prof. dr Pavlović.
Kada je reč o samom radu uređaja, pejsmejker prati srčani ritam i uključuje stimulaciju kada srce radi sporije od zadate frekvencije.
- Pejsmejker neće stalno stimulisati srce. Ako smo ga, na primer, programirali na 60 otkucaja u minuti, uključiće se ukoliko srčana frekvencija padne ispod 60. Te prelaze pacijenti po pravilu ne bi trebalo da osete ni na koji način - kaže prof. dr Pavlović.
Tri vrste pejsmejkera
Iako pacijent rad pejsmejkera po pravilu ne oseća, ovi uređaji nemaju kod svih pacijenata isti zadatak. U osnovi postoje tri vrste, a najstariji i najduže primenjivani su antibradikardni pejsmejkeri, koji se koriste kada srce radi presporo i potrebno je da održavaju odgovarajuću srčanu frekvenciju, objašnjava prof. dr Pavlović.
- Drugi tip pejsmejkera, koji se u svetu pojavio osamdesetih godina prošlog veka, jesu pejsmejker-defibrilatori. Oni objedinjuju funkciju antibradikardnog pejsmejkera i defibrilatora, koji daje električni šok ukoliko registruje životno ugrožavajući poremećaj srčanog ritma koji predstavlja neposrednu opasnost po život pacijenta. Zbog toga su ovi uređaji često, pod navodnicima, "hitna pomoć" koja je stalno uz pacijenta. Oni prepoznaju šta se dešava, registruju poremećaj i daju terapiju. Ta terapija je zapravo električni šok, sličan onome što najčešće viđamo u filmovima kada se pacijentu u intenzivnoj nezi daje šok preko prednje strane grudnog koša, s tim što se ovde šok daje iznutra - navodi profesor.
Treća vrsta su resinhronizacioni pejsmejkeri, dodaje kardiolog. To je poslednja generacija pejsmejkera, razvijena na osnovu antibradikardnih uređaja, nakon što je otkriveno da kod pacijenata sa blokom leve grane i srčanom slabošću postoji asinhronija u provođenju impulsa kroz srce.
- Napravljen je sistem u kojem se pomoću dve elektrode, od kojih je jedna smeštena u koronarnom sinusu i prilazi srcu sa leve strane, a druga u desnoj komori, sinhrono daju impulsi koji usklađuju srčanu aktivnost. Time se na neki način usporava razvoj srčane slabosti, što dugoročno doprinosi boljem kvalitetu života ovih pacijenata, većoj bezbednosti i manjem riziku od pogoršanja srčane slabosti - poručuje prof. dr Pavlović.
