Simptomi insulinske rezistencije često se pripisuju menopauzi: Endokrinolog otkriva kako da ih prepoznate i kakvu ulogu ima pad estrogena
Ulazak u menopauzu direktno povećava rizik od insulinske rezistencije, a glavni pokretač ove promene je nagli pad nivoa estrogena, navodi prof. dr Dragana Tomić Naglić, internista-endokrinolog i načelnica Odeljenja za bolesti metabolizma u menopauzi UKCV-a. Ona objašnjava da pre menopauze estrogen deluje kao zaštitnik metabolizma, dok njegovim gubitkom telo smanjuje sposobnost da efikasno koristi insulin.
- Glavni razlozi obuhvataju sledeće faktore- smanjen unos glukoze iz krvi u periferna tkiva, jer smanjen nivo estrogena smanjuje u transportere za glikozu u našim ćelijama. Sa druge strane, kao posledica nedostatka estrogena javlja se poremećaj rada pankreasa, jer estrogen štiti pankreas od oskidativnog stresa i upale. Zbog pada nivoa estrogena, povećeva se i nivo hormona stresa, kortizola, koji sa svoje strane, takođe, podstiče insulinsku rezistenciju
Pad estrogena menja raspodelu masnog tkiva
Pre menopauze, estrogen usmerava skladištenje masti na bedra i kukove (potkožno masno tkivo).
Sa padom estrogena, balans se pomera u korist androgena, odnosno muških hormona, te masno tkivo počinje ubrzano da se nakuplja u predelu stomaka u vidu visceralnog, odnosno unutrašnjeg masnog tkiva, objašnjava prof. dr Naglić. Visceralno masno tkivo je metabolički aktivno i luči zapaljenske molekule koje blokiraju signalne puteve insulina, što dovodi do insulinske rezistencije.
Simptomi insulinske rezistencije koji liče na menopauzu
Žene u menopauzi često se nađu u situaciji gde se simptomi insulinske rezistencije i same menopauze preklapaju, zbog čega se znaci metaboličkih promena lako previde ili pogrešno pripišu "samo hormonima". Prof. dr Tomić naglić navodi ključne simptome:
- Nemogućnost gubljenja kilograma i naglo gojenje u predelu stomaka. Ako kilogrami ne spadaju uprkos smanjenom unosu hrane, glavni krivac je najčešće visok insulin, a ne samo nedostatak estrogena.
- Intenzivni napadi glad i ekstremna žudnja za slatkišima. Kada ćelije postanu otporne na insulin, one bukvalno "gladuju" jer glukoza ne može da uđe u njih. Telo to signalizira kao hitnu potrebu za brzom energijom, što izaziva nekontrolisanu žudnju za šećerom i testom, čak i ubrzo nakon obroka.
- Ekstremni umor i pad energije nakon obroka. Kod žena u menopauzi česta je nesanica ili tipično prekidanje sna u tri sata ujutro, a vezano je za skok kortizola. Ipak to nije jedini uzrok konstantnog pada energije. Ukoliko je ovaj simptom prisutan 30 do 60 minuta nakon jela, a uz to je praćen i praćen otežanom koncentracijom jasan je znak nagle promene nivoa šećera u krvi. Ćelije mozga i mišića ne dobijaju energiju efikasno, što dovodi do hroničnog osećaja iscrpljenosti.
- Pogoršanje valunga i noćnog znojenja Istraživanja pokazuju da žene sa insulinskom rezistencijom imaju mnogo češće i intenzivnije valunge. Nagli padovi i skokovi šećera u krvi dodatno stimulišu nervni sistem, što direktno provocira i pogoršava napade vrućine.
- Promene na koži (akne i tamne fleke) Visok insulin stimuliše jajnike da proizvode više muških hormona (androgena), što može dovesti do pojave akni na bradi i vilici, kao i pojačane maljavosti na licu. Takođe, pojava tamnijih, somotastih delova kože na vratu, ispod pazuha ili na prevojima (Acanthosis nigricans) direktna je posledica insulinske rezistencije.
Analize za rano otkrivanje insulinske rezistencije
Da bi se na vreme otkrila insulinska rezistencija ili predijabetes, žene u menopauzi ne bi trebalo da se oslanjaju isključivo na merenje šećera ujutru na prazan stomak, jer taj parametar često ostaje normalan čak i kada problem već postoji.
Naša sagvornica navodi, da najvažnije analize koje daju kompletan uvid u metaboličko zdravlje obuhvataju izračunavanje HOMA-IR indeksa na osnovu glukoze i insulina natašte. Kako objašnjava, vrednost HOMA indeksa iznad 2,5 obično ukazuje na insulinsku rezistenciju. Važan je i HbA1c, koji pokazuje prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca i značajan je za otkrivanje predijabetesa i dijabetesa, jer na njegov rezultat ne utiče ono što je osoba jela prethodnog dana.
- OGTT (Test opterećenja glukozom) sa merenjem insulina, koji predstavlja zlatni standard, za otkrivanje ovih poremećaja. Tokom testa pije se rastvor glukoze, a krv se vadi u određenim razmacima (najčešće 0, 30, 60 i 120 minuta). Prati se kako se kreće šećer, ali i kako insulin reaguje na opterećenje. Često se dešava da su početne vrednosti dobre, ali da insulin nakon 2 sata ostane ekstremno visok, što je jasan dokaz rezistencije.
Insulinska rezistencija duboko remeti metabolizam masti, pa je provera lipidskih parametara obavezna.
Hormonska terapija i njen uticaj na insulin i metabolizam
Hormonska supstituciona terapija u menopauzi ima značajan i uglavnom pozitivan uticaj na osetljivost na insulina. Pošto je pad estrogena glavni pokretač metaboličkih problema u ovom periodu, nadoknada ovog hormona pomaže telu da ponovo uspostavi ravnotežu u obradi glukoze i masti.
- Hormonska terapija se ne propisuje isključivo za lečenje insulinske rezistencije, ali neke grupe žena imaju izrazit metabolički profit. To su pre svega žene u ranoj menopauzi i žene do 60 godine života, jer su kod njih krvni sudovi još uvek zdravi, a beta-ćelije gušterače očuvane. Zatim žene sa izraženim predijabetesom ili blagom insulinskom rezistencijom koje već imaju povišen HOMA-IR indeks, hormonska terapija pozitivno utiče na insulinsku rezistenciju i kod žena koje pate od teških valunga i nesanice, jer loš san direktno podiže kortizol, što pogoršava insulinsku rezistenciju.
Na kraju vrlo ozbiljnu indikaciju za primenu hormonske terapije imaju žene sa prevremenom menopauzom (pre 40. godine), upozorava sagovornica, a zatim objašnjava, zbog naglog i ranog gubitka estrogenskog štita, one imaju znatno veći rizik od ranog razvoja metaboličkog sindroma. Za njih je hormonska terapija ključna za očuvanje metabolizma i kostiju.
Iako hormonska terapija pruža snažnu metaboličku podršku, ona nije zamena za zdrav stil života. Najbolji rezultati se postižu kada se hormonska terapija kombinuje sa ishranom sa niskim glikemijskim indeksom i redovnim treninzima snage koji čuvaju mišićnu masu.
Promene navika koje smanjuju rizik od insulinske rezistencije
Promene u životnom stilu imaju ogroman uticaj i mogu smanjiti rizik od insulinske rezistencije u menopauzi za preko 50-60 odsto, što je često efikasnije od bilo kog pojedinačnog leka. Ključ uspeha leži u tome što ove promene direktno gađaju uzroke problema: gubitak mišića, nakupljanje masti oko organa i metabolički stres.
- Promene životnog stila najbolje je uvoditi postepeno. Prve nedelje fokus treba da bude na izbacivanju tečnih kalorija, poput sokova i zaslađene kafe, kao i na većem unosu proteina i povrća uz svaki obrok. Od druge nedelje mogu se uvesti dve kratke sesije vežbi snage nedeljno, u trajanju od 20 do 30 minuta, dok se od treće nedelje preporučuje odlazak na spavanje u približno isto vreme kako bi se stabilizovao ritam kortizola - zaključila je prof. dr Dragana Tomić Naglić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Dijabetes tipa 2 se ne dobija, već stiče: Organizam godinama šalje signale koje često ne primećujete
