Šta kada je HPV test pozitivan? Doktor otkriva koji nalaz zahteva posebnu pažnju
HPV test sve češće se pominje kao važan deo skrininga raka grlića materice, ali mnogim ženama i dalje nije jasno kada bi trebalo da ga rade, šta zapravo znači pozitivan rezultat i da li on menja dobro poznati Papa test. Posebnu nedoumicu mogu da izazovu situacije kada se rezultati ova dva testa ne podudaraju. O tome kome se HPV test preporučuje, kako se tumače različiti nalazi i šta bi moralo da se promeni da se rak grlića materice kod nas više ne otkriva tako često u odmaklom stadijumu, za naš portal objašnjava ginekolog-onkolog prof. dr Aljoša Mandić iz Instituta za onkologiju Vojvodine.
- HPV test je molekularni (DNK) test koji podrazumeva uzimanje brisa grlića (kada pričamo o skriningu i ranom otkrivanju promena na grliću materice) i detekcija postojanja HPV infekcije i određivanje samih tipova HPV virusa koji se svrstavaju u visoko, srednje i niskoonkogene za potencijalni rizik za razvoj promena na grliću. Odmah da napomenem neće svaka infekcija dovesti do karcinoma, niti svaki tip HPV ima istu ulogu i potencijal kao faktor rizika za potencijalni razvoj promena na grliću materice, ali se pokazalo da informacija o infekciji povećava osetljiost rane detekcije težih promena prekanceroze na grliću. Samim tim vaš ginekolog će preduzimati dalje korake za koje je obučen - kaže prof. dr Mandić.
Važan je ne samo tip HPV-a već i trajanje infekcije. Perzistentna, odnosno dugotrajna HPV infekcija, kada imuni sistem ne uspeva da se oslobodi virusa, kod određenog broja žena predstavlja dodatni faktor rizika.
- Kako je HPV najčešče virusna seksualno prenosiva bolest prokuženost tim virusima i kod muškaraca i žena doseže svoje pikove između 24-28 godina zato i nema svrhe generalno raditi svima HPV testiranje ispod 28-30 godina, osim kod pacijentkinja kod kojih citološki nalaz (Papa test) pokazuje nekakve sumnje. Važno je naglasiti u preko 80-90% slučajeva organizam sam eliminiše virus u roku od jedne do dve godine. Zato bi rano testiranje izazvalo nepotrebnu paniku i prekomerne intervencije. Kod mlađih od 30 godina prioritet je redovan Papa test - savetuje ginekolog.
Papa i HPV test ne otkrivaju istu stvar
Mnogi programi skrininga do 30. godine prednost daju citologiji, dok se nakon toga preporučuje HPV testiranje, samostalno ili u kombinaciji sa citologijom. Važno je, međutim, razlikovati skrining kod žena bez sumnjivih nalaza od dijagnostike, kada se citologija, HPV testiranje i kolposkopija primenjuju u zavisnosti od konkretnog nalaza, pojašnjava naš sagovornik.
- Samo je pitanje kad šta adekvatno primeniti. Citologija nam pokazuje trenutne sumnjive promene na samoj ćeliji koje se onda klasifijuju po Bethesda sistemu kao uniformnoj klasifikaciji, ali sa time se ne završava dijagnostika, već se primenjuju dodatni modaliteti dijagnostike da bi se potvrdilo da li te promene postoje u samom tkivu. HPV testiranje i još određeni biomarkeri usmeravaju nas na verovatnoću postojanja potencijalno visoko rizične infekcije i razvoja onkogeneze tj. stvaranja prekanceroznih ili karcinomskih promena. Svakako, primena se mora postavljati u kontekstu i životne dobi pacijentkinje koju imamo u ginekološkoj ambulanti, pa čak i da li je rađala ili ne kao značajnog stanja - otkriva naš sagovornik.
Papa test ima manju osetljivost, oko 50-70 odsto, jer se analiza oslanja na procenu ćelija pod mikroskopom, pa može da se desi da promenjene ćelije u ranom stadijumu budu propuštene. HPV test, s druge strane, koristi visoko precizne molekularne metode, poput PCR-a, sa pouzdanošću većom od 90 odsto, a negativan nalaz pruža dugoročnu sigurnost da pacijentkinja nema rizik od razvoja bolesti u narednim godinama.
- U dosadašnjem sistemu, Papa test je bio prvi korak, a HPV test se radio samo ako je Papa nalaz sumnjiv. Sada se, sagledavajući sve jasne činjenice razvoja promena i uloge HPV-a, kao prvi korak preporučuje HPV test posle tridesete. Ako je on negativan, pacijentkinja ima visoku verovatnoću da promena nema i sledeći pregled unutar skrininga planira se tek za pet godina. E sad, naravno i primena adekvatnih testova za HPV detekciju je od značaja. Preporučuju se samo oni koji su odobreni od strane FDA i laboratorije koje imaju validaciju tog postupka - sugeriše prof. dr Mandić.
Drugi korak je refleksna citologija - ako je HPV test pozitivan, iz istog uzorka laboratorija automatski radi Papa test, dodaje naš sagovornik.
- Papa test ovde služi da pokaže da li je prisutni virus već počeo da pravi štetu na ćelijama, što lekaru odmah signalizira da li su potrebne dalje procedure, poput kolposkopije. Za ovo kombinovano testiranje često se koristi tečna citologija, kod koje se može odmah uraditi citologija, ali i detekcija HPV-a ako je indikovano. Žena ne treba dva puta da ide kod ginekologa zbog toga.
Zahvaljujući izuzetno visokoj verovatnoći da, ako je HPV test negativan, nema promena, žene više ne moraju da rade skrining svake godine. Time se smanjuje opterećenje pacijentkinja, ali i zdravstvenog sistema, dok zaštita ostaje na najvišem nivou.
Šta znači pozitivan nalaz na HPV i šta dalje?
Ukoliko je HPV test pozitivan, dalji postupak zavisi od toga koji je tip virusa otkriven, ali i od životne dobi žene. Posebnu pažnju zahtevaju visokorizični tipovi HPV-a 16, 18, 31, 33, a sve više i 45, koji su signal za dalju dijagnostiku kroz citologiju, kolposkopiju, pa, ako ima indikacija, i samu biopsiju.
- Međutim, veoma je važno sagledavanje sa više aspekata i, naravno, da li se radi o mladim pacijentkinjama, ženama u generativnom periodu, ženama u menopauzi, trudnicama, da li su se ranije lečile od promena na grliću, da li su imunokompromitovane, određene seksualne orjentacije i drugo. Dakle, ne može se sve samo definisati "ima" ili "nema". Ukratko, pozitivan nalaz na HPV ne znači da imate rak, već da je u ćelijama grlića materice prisutan virus. To je najvažnija činjenica koju treba imati na umu - ističe prof. dr Mandić.
HPV infekcije su izuzetno česte, a u najvećem broju slučajeva imunološki sistem s vremenom sam uspe da pobedi i eliminiše virus.
- Kada test pokaže prisustvo visokorizičnog tipa (kao što su tipovi 16, 18, 31, 33, 45 itd.), to znači da postoji povećan rizik da virus, ako ostane godinama u telu, napravi ćelijske promene. Zbog toga je pozitivan nalaz signal za oprez i dodatno praćenje, a ne za paniku. Konačno cela ideja preventivne HPV vakcine je upravo da spreči infekciju, a time indirektno i potencijalnog razvoja promena.
Šta kada se Papa i HPV nalaz ne podudaraju?
Posebnu nedoumicu može da izazove situacija kada su rezultati Papa i HPV testa različiti - jedan je negativan, a drugi pozitivan. Šta takva kombinacija nalaza znači i od čega zavisi dalji postupak?
- Nije tu stvar poništavanja ili potiranja jedno drugog, jer ne pokazuju iste stvari vezano za promene u svom kliničkom značenju. Kao što kažu smernice i studije, poznavanjem oba markera osetljivost i naša tačnost u detekciji je veća. Ako imate oba negativna preporuke smatraju da ponovno teatiranje može da se uradi za 3-5 godina, ako su oba pozitivna odmah ide dalja dijagnostika i potvrđivanje postojanja promena, a ako je jedan pozitivan, a drugi negativan, tu ulazimo u ono o čemu smo govorili i dalji postupak zavisi od više faktora - objašnjava ginekolog.
Najvažnije je doći na pregled
Uprkos mogućnostima prevencije i ranog otkrivanja, rak grlića materice u Srbiji se i dalje često dijagnostikuje u odmaklom stadijumu, prema podacima u više od 50 odsto slučajeva. Jedan od glavnih razloga je nedovoljan obuhvat žena skriningom, dok je obuhvat HPV vakcinacijom još manji.
- Obuhvaćenost skrining programom u Srbiji je loša, svega 30-50%. O vakcinaciji sa ispod 10% teško je šta i reči, a ona sama po sebi ne može rešiti trenutno stanje, jer ona nam služi kao zalog za zdravlje mladih ljudi u budućnosti, ali o tome treba sad pričati. Naravno, ono što daje brže rezultate jeste rano otkrivanje, ali da bi do toga došlo žene treba da se pojave kod ginekologa i celokupno društvo da se uključi u sprovođenju te ideje, ne samo za rak grlića materice već za dojku, debelo crevo, pluća. To su ujedno i najčešći maligniteti koji se dijagnostiikuji kod žena u Srbiji - poručuje prof. dr Aloša Mandić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
