Srčana slabost može da ima genetsku osnovu: Prof. dr Jorde otkriva koji je najveći faktor rizika
Srčana slabost je ozbiljno hronično stanje u kojem srce više ne može da pumpa krv dovoljno efikasno da zadovolji potrebe organizma, a sa napredovanjem bolesti sve više ograničava svakodnevni život obolelih. Upravo mogućnosti da se njen tok promeni i život najtežih pacijenata produži bile su u fokusu stručnog skupa nedavno održanog na Nacionalnom institutu za srce i krvne sudove "Dedinje", povodom 30 godina od ugradnje prve mehaničke pumpe za podršku radu srca u ovoj ustanovi.
Gost skupa bio je prof. dr Ulrih Jorde, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za srčanu slabost, transplantaciju srca i mehaničku cirkulatornu potporu, koji je za naš portal govorio o prvim znacima bolesti, najvažnijim faktorima rizika i onome što nova saznanja mogu da promene u njenom otkrivanju i lečenju. Za početak ga pitamo da li je moguće da osoba ima veoma ozbiljnu srčanu slabost, a da nema nikakve simptome.
- Da, moguće je da se bolest otkrije veoma kasno, kada je srce već značajno oslabljeno i uvećano, a da se tek tada pojave ozbiljni simptomi. To jeste moguće. Nije veoma često, ali nije ni neobično da nam pacijent dođe sa simptomima srčane slabosti, uradimo preglede, a onda pogledamo njegov rendgenski snimak od pre godinu dana i vidimo da je srce već tada bilo uvećano. Dakle, to se dešava - objašnjava prof. dr Jorde.
Prvi znaci i najveći faktor rizika
Naš sagovornik dodaje da su prvi simptomi srčane slabostii otežano disanje i zamor, a kao najvažniji faktor rizika na koji možemo da utičemo izdvaja - visok krvni pritisak.
- Visok krvni pritisak je verovatno najveći faktor rizika. Pušenje i gojaznost takođe predstavljaju velike faktore rizika, ali su oni više povezani sa koronarnom bolešću nego direktno sa srčanom slabošću, tako da bih ipak izdvojio hipertenziju. Tu je i genetika. Sve više saznajemo o genetskim faktorima i to je veoma važna poruka za sve pacijente koji imaju srčanu slabost, ali, na primer, nisu preživeli infarkt - sugeriše profesor.
Genetsko testiranje je budućnost
To su pacijenti kod kojih je srce jednostavno oslabljeno, ali nemaju koronarnu bolest. To je veoma često - otprilike svaki drugi pacijent sa oslabljenim srcem zapravo nema koronarnu bolest, naglašava naš sagovornik.
- Takvi pacijenti trebalo bi da urade genetsko testiranje. Ne zato što u ovom trenutku možemo odmah da im pomognemo na osnovu rezultata, već zato što, ako pronađemo određene abnormalnosti, odnosno mutacije, možemo da pomognemo članovima njihove porodice pre nego što se razbole ili pre nego što dođe do iznenadne smrti - opominje prof. dr Jorde i dodaje da u Srbiji sada postoji novi centar za genetiku i da je to budućnost.
- Veoma je važno da ljudi znaju da srčana slabost može da ima genetsku osnovu. Ako je imate, važno je da utvrdite o čemu je reč, jer ćemo na taj način učiti sve više. Siguran sam da ćemo za deset ili dvadeset godina imati dostupne terapije. Već danas postoje druge bolesti koje mogu da se leče genskom terapijom - poručuje prof. dr Ulrih Jorde.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
