Nizak pritisak u mladosti, visok u srednjim godinama: Kardiolog otkriva 2 načina da ga držite pod kontrolom
Nizak krvni pritisak mnoge prati još od mladosti i često se doživljava kao nešto sa čim se jednostavno nauči da se živi. Međutim, sa godinama slika može potpuno da se promeni, pa pritisak počinje da raste, ponekad i da oscilira, a vrednosti koje drugima ne bi privukle posebnu pažnju mogu da se dožive dramatičnije. Prim. dr Živan Dimitrijević, kardiolog, otkriva za naš portal šta se tada događa u organizmu, zbog čega ova promena može da bude opasna i kako pritisak koji više nije onakav na kakav smo navikli držati pod kontrolom.
- Krvni sudovi su se u mladosti navikli na mali pritisak, pa problem nastaje kada on počne da raste s godinama, što se obično dešava. Mozak je vrlo osetljiv na "kilavljenje" cirkulacije, jer da bi krv od srca stigla do vrha glave, gde su moždane ćelije, potreban je određeni pritisak. To je čista fizika. Mozak troši 20 odsto metabolizma celog organizma i 20 odsto protoka krvi. Kada kod nekoga ko je u mladosti imao mali pritisak on počne da raste, to može da pravi zdravstvene tegobe - da boli glava, bude teška glava, da se čovek zanosi, bude umoran. A kasnije, ako pritisak podivlja, može da napravi šlog, mada ređe, infarkt i ostale probleme - objašnjava naš sagovornik i otkriva da je i on "jedan iz te grupe" s kombinacijom niskog, pa visokog krvnog pritiska.
- Znate, ja sam već sa 130, 135 imao problem. Taj pritisak je za krvne sudove u mom mozgu počeo da bude veliki, iako objektivno nije veliki. Moj mozak se navikao, recimo, na 90/60 mmHg ili 100/60. I sada, verovali ili ne, kada oborim pritisak na 100/60, osećam se sjajno. To je najveći problem - organi se naviknu na neki pritisak. Inače, što se tiče pritiska, nasleđe je glavno, da znate.
Prim. dr Dimitrijević ističe da su niski pritisci u mladosti, koji postanu malo viši kada se zađe u neke godine, obično - nestabilni.
- Problem je kada pritisak jako skoči. Te osobe obično imaju relativno pristojan pritisak koji povremeno nešto "zakilavi". Pazite, veliki skok je kada sa 105 skoči na 135. To je za mene veliki skok i kod takvih osoba pritisak je teže regulisati. U principu, govorimo o razlici pritiska od 20, 30 mmHg. Kada mi je razlika pritiska 70, ja tačno znam šta ću da propišem, a kada je 20, 30 - ne znam šta da dam. A kada se umešaju dve-tri stvari, onda je muka. Ako se uključi i aritmija, to je "doživljaj" i za pacijenta i za kardiologa - dodaje slikovito.
Dijagnostika i lečenje
Da bi se stekla prava slika o krvnom pritisku, potrebno je pratiti njegove vrednosti i uraditi holter pritiska. Međutim, jednodnevno merenje, prema rečima prim. dr Dimitrijevića, praktično ne znači mnogo. Ako se holter uradi tri puta tokom mesec dana, može da se dobije bolji presek.
- Za to nam treba čovek koji hoće i može da sarađuje. Kada doktor počne da čita holter i vidi, recimo, da se nešto desilo juče u pet sati popodne, pita pacijenta: "Šta se desilo juče u pet sati?", a ovaj kaže: "Ne znam", onda ni doktor ne zna ništa. Znači, tu moramo da imamo saradnju. Holter pritiska može da pomogne jako mnogo, a po onome što sam ja naučio za sve ove godine, tri puta u mesec dana da se uradi, pa da onda na kraju zaokružimo i znamo gde smo - sugeriše kardiolog.
U terapiji se koriste lekovi koji usporavaju i smiruju srčani rad. Jedan od njih je nebivolol, beta-blokator iz iste grupe kao propranolol i bisoprolol, ali sa nešto manjim efektom na srčani rad.
- Ja, na primer, volim da ga dam. Kod tih pacijenata probam 2,5 miligrama, možda može i pet. Ako treba preko pet, onda prelazimo na jaču terapiju. Ali to su obično ljudi kod kojih se završi sa malim dozama nebivolola i to može da im pomogne. Lično sam imao 90/60 mmHg kao mlad, a sada uzimam četiri leka za pritisak. Na neki način sam uspeo da ga "ispeglam" - navodi prim. dr Dimitrijević.
Kad se umeša psiha
Kod ljudi kojima krvni pritisak oscilira, odnosno iz nižih vrednosti poraste pa se ponovo vrati, postoji još jedan faktor koji može da oteža lečenje. Prema rečima našeg sagovornika, obično je reč o osobama koje nisu zadovoljne sobom.
- Znate, kada govorimo o pritisku, teško ga je potpuno odvojiti od "one budale koja sedi u glavi". Ona je vrlo problematična i često vodi glavnu reč, ali se treba truditi i postići rasterećenje. Postoje vežbe da čovek savlada samoga sebe i svako mora da nađe svoj način. Moja ćerka je psihijatar i često mi kaže: "Tu mora svaki čovek sebe da pronađe" - sugeriše kardiolog i za osobe kojima pritisak skače gore-dole preporučuje blažu psihoterapiju.
- Ne kažem da bi trebalo da uzimaju "lekove za živce", kako ih zovu pacijenti, nego da bi možda mogli da popričaju sa psihologom ili psihijatrom. To je jako bliska veza nas kardiologa i psihijatara, jedino što psihijatri ovakve slučajeve ne vole, njima je to sitan posao, ali meni mnogo znači da pomognu. Kod nestabilnih pritisaka psihoterapija nije rešenje baš do kraja, ali može da donese 60 odsto poboljšanja. I malo dodatka nebivolola i - rešili smo problem - poručuje prim. dr Živan Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
